Амбасадор БиХ У Србији Александар Врањеш поручио је да веома охрабрује чињеница да се на затвореним консултацијама о ситуацији у БиХ у Савјету безбједности УН нису чуле оцјене да је безбједносна ситуација у БиХ неповољна, као ни позиви да се укључи и интервенише спољни фактор.
"И ако су се чланице Савјета безбједности у нечему могле сагласити јесте да је политички дијалог неопходан у складу са Дејтонским мировним споразумом, што свакодневно чујемо и од званичне Бањалуке", изјавио је Врањеш за Срну.
Врањеш је нагласио да је овдје важно поставити потпитање ко има капацитет да сједне за сто и проблеме рјешава дијалогом.
Он сматра да би то требале бити оне партије које чине власт, које су добиле повјерење већине бирача и које на бази демократске воље сваког од три конститутивна народа имају мандат да проблеме рјешавају политичким дијалогом у њихово име.
"Нажалост, видимо да политичко Сарајево тражи алтернативне саговорнике у Републици Српској који немају политичке капацитете, нити мандат српског народа. Такав дијалог не може да буде функционалан нити може да доведе до рјешавања проблема на које Република Српска указује", сматра Врањеш.
Говорећи о консултацијама у УН и понашању појединих учесника, Врањеш је истакао да су једино Француска и Велика Британија отворено подржале Кристијана Шмита и његову неоколонијалну управу, те да томе треба додати и јасну подршку Њемачке.
Према његовим ријечима, из свих ових ставова јасно је гдје данас Шмит једино ужива подршку, што је контрадикторно у односу на декларативне ставове који су се могли чути из ЕУ.
"Наиме, 2019. године Европска комисија је у свом Мишљењу о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ осудила употребу бонских овлашћења, наводећи да је таква међународна супервизија у супротности са суверенитетом БиХ, а самим тим и чланством у ЕУ", подсјетио је Врањеш.
Он је навео да данас Њемачка и Француска, као најснажније и најважније чланице ЕУ, заједно са Великом Британијом агитују да се Шмиту јавно искаже подршка и дозвола за употребу бонских овлашћења, називајући то "јачањем стабилности, суверенитета и владавине права у БиХ".
Врањеш је рекао да су, с друге стране, и САД и Русија и Кина рекле да треба дати предност унутрашњем дијалогу у БиХ у оквиру Дејтонског мировног споразума.
"Из свега се на крају можемо запитати да ли ЕУ и Велика Британија стварно желе добро БиХ и да ли је уопште виде као будућу чланицу ЕУ или је у питању њихова велика обмана конститутивних народа у БиХ. Утолико што је њихов фаворит Шмит скоро изјавио да ће ОХР бити затворен тек кад БиХ постане пуноправна чланица ЕУ. Другим ријечима никад", нагласио је Врањеш.
Он је као веома значајно истакао то што се данас из САД не чују позиви на интервенције, пријетње и кроз црно-бијелу визуру осуђивање само једне стране за све проблеме у БиХ.
"Њихов позив на досљедну примјену Дејтона кроз унутрашњи политички дијалог требао би да буде позитиван за укупне односе у БиХ. Нажалост, политичко Сарајево не види даље од својих заблуда и антагонизама, па се плашим да ће, кад прогледају, већ бити прекасно за БиХ", рекао је Врањеш.
