Вуковић: Српско јединство је наша завјетна дужност

Рекао је ово за АТВ професор Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци Ђорђе Вуковић, коментаришући позив предсједника СНСД-а Милорада Додика за јединство свих странака из Републике Српске у заједничким институцијама БиХ.

Вуковић сматра да нам предстоје врло важна питања и да је стога јединство неопходно.

"Као што је постигнуто хрватско и бошњачко јединство. Бошњаци су своје јединство и озваничили укрупњавајући своје политичке, вјерске, интелектуалне, академске капацитете. Тако исто Република Српска, не само сутра и не само у овом сазиву, већ да би се градила изнутра и стварала будућност, она заиста мора да да почива на, било оно формално или неформално, јединству које не треба да обухвата само политичке партије, већ да буду укључени у то такође сви сегменти друштва, и академска заједница, и борачке организације, и омладинске снаге, и пензионери. Дакле сви они који промишљају и бдију над нашом колективном судбином", нагласио је Вуковић.

"У том смислу то јединство не може се постићи ако не изостаје стални унутрашњи дијалог. Дакле, можда и постоје базичне вриједности од којих се ниједна партија бар није декларативно одрекла. Међутим да би се то пренијело, тај оптимизам и то самопоуздање, ја бих додао и самопоштовање српског народа у Босни и Херцеговини", додао је он.

То јединство, наглашава Вуковић, не би било на штету никога већ би успоставило равнотежу која би омогућила право функционисање Дејтонског споразума.

"Али да би Република Српска у једној промјени геополитичких околности које су могуће, а које долазе након једног периода који је можда најбољи у историји Републике Српске, дакле најповољнији али који неће трајати бесконачно, да би могла из тог јединства ојачати своје стратешке оријентације и дати јасну слику изнутра да да Република Српска нема алтернативу када је у питању њен опстанак, њене надлежности, њена права и слобода њених грађана", рекао је Вуковић.

Прокоментарисао је и наратив "издајника" за неке политичке партије који се ствара када се говори о јединству српских политичара.

"Тај наратив у којем су уски страначки, партикуларни интереси изнад општег националног интереса јесте једна историјска пратиља српске политике која почива колико у подстрекивању извана, али толико изнутра честом злоупотребом онога што називамо национално јединство. Дакле то није, и не може бити, у питању никакво једноумље, али ако постоји национална свијест и ако постоји национални програм за којег нас често оптужују извана, а оне патриотске снаге изнутра критички се односе према властима и опозицији јер недостаје тај програм, а, понављам, у том програму не могу да учествују само политичке партије. Они, заправо највећи и најбољи, национални идеали који који обликују и који зближавају и сједињавају све политичке капацитете потичу из наше традиције, из нашег историјског наратива, али и из јавног мњења које је у овом случају ипак затровано, фрустрирано, ја бих рекао и примитивно, јер стално потенцирање те приче о издајницима, пребацивање међусобно кривице и флековања без оног правог трајног критеријума шта је то заправо издаја и шта значи преношење тежишта или стављање у први план било чега другог осим што је општи јавни национални интерес", каже Вуковић и наставља:

"Дакле, у свакој ситуацији када видимо да појединац истиче своје, било оно процјене, било било фрустрације, неискуство, било глупост у питању, да је изнад онога што је опште, што је универзално, што су завјетне поруке наших предака. Ево на овај дан ми имамо оне усклике и оне пароле које су трајна обиљежја нашег националног идентитета. Дакле ми немамо ту шта да лутамо, али морамо добро да се загледамо у наше политичко, духовно здравље, нашу политичку културу која је заправо изњедрила овакву атмосферу гдје је све пуно неких издајника, плаћеника, проданих душа и тако даље, а то је заправо само тај наратив који служи оним политичарима и оним политичким опцијама које свој опстанак на политичкој сцени заправо црпе из те дезоријентације која постоји у јавном мњењу".

Дакле, појашњава Вуковић, ти наративи су подударни оним пропагандним сликама који долазе из Сарајева, Загреба, Брисела, Лондона, или Берлина.

"Да би се то превазишло потребан је дијалог. Дакле, потребно је међусобно огледање, равноправних међусобно поштованих и не само добронамјерних већ и компетентних политичких, морално компетентних учесника креатора и и одбрамбене снаге нашег колективног бића", истакао је.