Западни Балкан све важнији за европску безбједност?

Важно мјесто у новој стратегији ће припасти земљама западног Балкана чији су укупни војни буџети у 2025. године износили 4,4 милијарде долара, наводи се у документу. Посебна пажња посвећена је и неријешеним питањима у региону.

„Ту укључујемо политике повезане са уставним проблемима БиХ и застојем у преговорима Београда и Приштине о статусу Косова и Метохије", наводе из европски парламент.

Из Института за блискоисточне и балканске студије указују на двоструке стандарде ЕУ. У вријеме Жан Клод Јункера ЕУ је блокирала Западни Балкан због неријешених спорова, док данас убрзано даје кандидатски статус Украјини, Молдавији и Грузији. БиХ су дате гаранције да се третира као дио јединственог одбрамбеног простора Европске уније.

"Што је важно за БиХ, због регионалних, међународних односа који су врло комплексни, али и због тих недавних сукоба који су били на простору БиХ и региона да је то једна гаранција мира и стабилности БиХ", рекао је Зијад Бећировић, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије ИФИМЕС.

Из Хрватске стижу поруке да се ЕУ убрзано милитаризује. Планира се потрошња од 170 милијарди евра на наоружавање.

"У уводном дијелу ове стратегије Европског парламента се као посебно позитиван елемент наглашава издавање што је могуће већег дијела државних буџета за наоружање, за одбрану, то је у супротности са тежњом да се ситуација смирује", рекао је Жарко Пуховски, политички аналитичар и филозоф.

Европска унија губи своју економску и политичку снагу па кроз овакве потезе покушава да врати нарушену позицију моћи, порука је стручњака за безбједност.

"Начин на који се та стратегија предвиђа и планира мислим да је врло тешко проводива, из простог разлога што добар дио чланица ЕУ више нису у стању да усагласе нека много мање битна питања, а да не говоримо о вањској политици гдје се виде озбиљне пукотине у самој ЕУ. Та стратегија ће отприлике бити покушај враћања на неке старе позиције, али с обзиром на све ове политичке промјене у свијету мислим да су то нереалне жеље Европске уније", рекао је Саша Мићин, професор Факултета безбједносних наука у Бањалуци.

Србија има значајно присуство у мировним мисијама Уједињених нација, док је БиХ међу најмање активним учесницима, наводи се у документу. Политичка стабилност, војна сарадња, усклађеност са спољном политиком ЕУ све више постају саставни дио европске политике према региону.