Четири године након земљотреса у Загребу, свакоме ко је прошао Доњим градом јасно је да обнова није напредовала како се очекивало.
Иако је одмах након земљотреса донесен Закон о обнови, убрзо су се показале његове бројне мањкавости.
Архитекта Ото Барић упозорава да Загребу пријети озбиљна опасност ако га погоди земљотрес јачине оног из 1880. године, када је град уздрмао потрес магнитуде 6,3 с епицентром близу Медведнице.
Тај догађај разорио је или тешко оштетио стотине зграда, укључујући и културне институције попут загребачке катедрале, а прва велика обнова обликовала је данашњи урбанистички изглед града и допринијела развоју карактеристичних четврти.
Рок трајања загребачких зграда
"Загреб је имао среће јер нас је у марту 2020. године погодио земљотрес јачине 5,5," каже Барић.
Објашњава да су најризичније зграде оне у Доњем граду, изграђене у двије фазе: прва крајем 19. и почетком 20. вијека, а друга током тридесетих година прошлог вијека.
"Те зграде старе су између 120 и 150 година, а чине цијели Доњи град, тачније тзв. централна 34 градска блока," појашњава.
Зграде су пројектоване с роком трајања од 50 година, али њихов се вијек може продужити једино уз правилно одржавање, што је, наглашава Барић, највећи проблем загребачког стамбеног фонда.
"Будући да су током социјализма зграде биле у друштвеном власништву, нико се није бринуо о одржавању. Након што је Хрватска стекла самосталност, власништво над становима прешло је у приватне руке, али многи власници нису били спремни улагати у одржавање," појашњава Барић.
Насљеђе социјализма
Тек 2021. године, након загребачког земљотреса, започела је прва озбиљна обнова. Барић напомиње да је противпотресну обнову требало започети деценијама раније.
"Срећом, земљотрес 2020. био је релативно слаб. Да је био само један степен јачи, цијели би Доњи град могао бити сравњен," упозорава.
Већина загребачких зграда грађених прије 1963., када се догодио разорни земљотрес у Скопљу, подложне су знатним оштећењима због застарјелих материјала. Тек су зграде грађене након 1964. сматране отпорнијима на јаче земљотресе.
"Сада се обнављају зграде из тридесетих година и оне старије, али заборавља се на оне грађене између тридесетих и 1964. године. То је тужна стварност о којој се мало говори," истиче Барић, додајући да се политика нерадо суочава с тим проблемом због организационих изазова које би масовна обнова донијела.
У Гундулићевој улици, на примјер, обновљено је тек пет зграда од њих стотинак.
"То је око пет посто, што није ни близу довољно. Надамо се да ће нас срећа послужити и да ће се сљедећи земљотрес догодити тек за 50 или 100 година," каже Барић.
Обнова тавана као рјешење
Барић је након земљотреса био оптимистичан око обнове, али три године касније постало је јасно да ће већа обнова изостати.
“Отворене су многе расправе и изнесени су квалитетни приједлози, али је све пало под утјецај дневне политике", каже он, а преноси Дневно.хр.
