.webp)
У многим селима, која су још до недавно киптила животом, данас, па чак и током најрадоснијих празника попут Божића, дјелују меланхолично.
Традиционални обичаји, преношени са кољена на кољено вијековима уназад, сада полако умиру јер нема више оних који би их чували и његовали.
Исто је и у селу Горњи Перван, недалеко од Бањалуке. У засеоку Милојевићи, седамдесетих година прошлог вијека, скоро стотину дјеце живјело је пуним плућима. Међутим, данас нема ни једног дјетета. Многе куће су напуштене и закључане, док у неколико домаћинстава живе само појединци или пар старих људи који су давно испратили своје потомство у свијет.
Неки од њих немају никог ко би им покуцали на врата чак ни за Божић.
Бака Вилка Шевер (86), једна од најстаријих мјештанки, не обазире се на тешкоће свакодневице. Особа коју је чекала је коначно стигла. Њено дијете, син Жељко, вратио се из Швајцарске, гдје већ деценијама живи.
Његова дјеца су већ одрасла и градила своје животе, али он је одлучио да Божић проведе са својом мајком. За њих двоје, простиру се мирисни столови и топла атмосфера празничне трпезе.
"Сјећам се како смо као деца планирали гдје ћемо отићи као положајници, како смо се играли на пијукању и борили за ораха. Данас нема ничега тога. Прођете кроз село, нема дјеце, нема момака и дјевојака. Ипак, волим доћи у своје село. Никада ми Божић није љепши", рекао је Жељко Шевер с осмијехом на лицу.
"Није се много задржало од старих обичаја. Унесемо бадњак у кућу, испечемо печеницу, замијесимо чесницу и то је завршено. Положајници не куцају на врата већ годинама. Нема више те лијепе традиције, нема сусрета сусједа и пријатеља, нема радости тог заједничког тренутка", каже Драгана Милојевић, која је већ на прагу педесете, а ипак је једна од најмлађих у селу, пише "Српска инфо".
Док прича, у њеним ријечима одјекује меланхолија, сјећање на вријеме када су домаћинства била испуњена смијехом дјеце која су радила око бадњака, када су се мириси печенице ширили из кућа, а сусједи су се радној посјети међусобној радовати.
"Сјећам се као да је јуче било како смо сви заједно чекали Положајнике, окупљали се, дијелили колаче и пјесму. Данас је све другачије. Не долазе више, нити имамо снаге одржавати те обичаје. Млађи одлазе, а старији остају сами", додаје Драгана с тугом у гласу.
У селима попут Горњег Первана, гдје се традиција некада чувала као највеће благо, тишина празних улица и кућа одјекује као свједочанство о промјенама времена. Божић је постао вријеме сјете, вријеме када се сјећања на оно што је некада било буде присутно, али и вријеме када се осјећа празнина која се тешко може попунити.
