Данас је Аранђеловдан: Многи имају једну велику заблуду

21.11.2026 08:19

Коментари:

0
Данас је Аранђеловдан: Многи имају једну велику заблуду

Срби славе једну од највећих крсних слава Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан.

Према процјенама овај празник заузима високо друго мјесто, одмах иза Никољдана.

Ипак, док се у домовима увелико бришу чаше и припремају кулинарски специјалитети, црква подсјећа на суштину овог великог празника, али и на грешке које вјерници несвјесно понављају сваке године.

Аранђеловдан кроз векове прати богат колорит народних обичаја који сведоче о дубокој вјери, али и страхопоштовању према овом светитељу, који се у народу сматра строгим и праведним свецем.

Ко је Свети Архангел Михаило?

У хришћанској традицији, Свети Архангел Михаило је један од најважнијих и најмоћнијих светитеља. Он није "обичан" светац, он је архистратиг, што значи врховни вођа, војвода и заповједник читаве небеске, ангелске војске.

Сматра се брзим помоћником у невољама. Вјерници му се моле за одбрану од видљивих и невидљивих непријатеља, за спас од страхова, за исцјељење од тешких болести, али и за мир у породици. Он је кроз историју био и заштитник владарских династија (попут Немањића и Обреновића) и војски, јер симболизује непобједивост и праведну борбу.

Интересантан је и разлог датума обиљежавања. Наиме, Аранђеловдан се слави 21. новембра (односно 8. новембра по старом календару), а тај мјесец је изабран зато што је то био девети мјесец од марта, који се у старо вријеме сматрао мјесецом стварања свијета. Број девет симболизује девет анђеоских чинова (чинова небеске јерархије) на чијем челу стоји управо Архангел Михаило.

Једна слава, бројна вјеровања

Постоји више народних вјеровања која прате ову славу. Према једном предању, Архангел Михаило силази међу људе и обилази болеснике. Примјера ради, многи у руралнијим срединама и данас вјерују да ако светац током болести стане код главе болесника да је стање критично и дани су одбројани, али ако пак стане код ногу болесник ће убрзо устати и оздравити.

Такође, некада су чобани на овај дан у рану зору истјеривали стоку на пашњаке како би је светац благословио и сачувао од вукова. Данас се, у знак поштовања према светитељу, у многим крајевима строго избјегавају тешки послови у пољу, ручно шивење или прање веша.

Можда најпознатије јесте вјеровање о временским условима, односно - какво вријеме буде 21. новембра, такво ће нас пратити током цијеле зиме и прољећа. Сунчан и топао дан најављује благу зиму, док мраз и снијег значе да нам стижу дуги, ледени мјесеци.

Шта каже црква?

У потрази за што богатијом трпезом за окупљање, савремени човјек често заборави шта заправо чини славу. Црквена правила су јасна и непоколебљива - крсну славу чине искључиво славски колач, жито (кољиво), упаљена свијећа од чистог пчелињег воска и црно вино.

Свијећа се пали на дан славе и симболизује Христову свјетлост која обасјава дом, док се славски колач ритуално ломи са свештеником и прелива вином, што представља нашу захвалност Богу на свим плодовима земље.

Будући да је Аранђеловдан посвећен вођи небеских војски и борцу против сила зла, основно правило за сваку породицу јесте улазак у празник чистог срца. Суштина прославе није у томе колико је врста јела изнијето на сто, већ у заједничкој молитви за здравље и напредак. Црква наглашава да је ово дан када се заборављају сујете, праштају старе увреде и обавезно пружа рука помирења свима са којима смо у завади.

Иако је гостопримство донекле једна од одлика српског народа, слава никада не смије постати полигон за материјално доказивање или неумјереност у јелу и пићу. Суштина је у скромности и саборовању - окупљању породице, кумова и пријатеља у духу хришћанске љубави. Гост се на вратима дочекује житом и вином, славећи светитеља, а не богатство домаћина.

Славска трпеза и велика заблуда

Највећа и најраширенија заблуда на српским просторима, која се преноси с кољена на кољено, јесте да се за Аранђеловдан не спрема славско жито (кољиво) јер је Архангел Михаило "живи светац".

Теолози објашњавају да је ово озбиљна грешка. У хришћанству не постоје "живи" и "мртви" светитељи јер су пред Богом сви живи. Такође, славско жито се никада не приноси за покој душе самог светитеља, већ се приноси у славу Божију, у част свеца који се слави, а за здравље и напредак живих чланова породице. Зато је жито на столу, уз колач и свијећу, апсолутни императив.

А малтене вјечна дилема - посно или мрсно? Тип трпезе за Аранђеловдан искључиво диктира дан у недјељи у који празник пада.

Будући да се слави прије почетка Божићног поста, трпеза је мрсна у већини случајева. Међутим, уколико 21. новембар падне у сриједу или петак, слава се обавезно припрема као посна (на риби и уљу) јер су ови дани посни током цијеле године. Игнорисање овог правила и служење меса посним данима сматра се гријехом и непоштовањем установљеног црквеног реда.

(Телеграф)

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

  • Најновије

  • Најчитаније

Тренутно на програму