Српска православна црква (СПЦ) данас прославља Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову 1389. године.
Видовдан или празник сјећања на косовску погибију обиљежен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према "Прологу" владике Николаја Велимировића, поријеклом са Сицилије.
Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у вријеме цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.
На литургијама се помиње страдање које је оставило вјечну поруку у историји, етици и традицији српског народа.
Исти датум у календару СПЦ се помиње и као празник старозавјетног пророка Амоса - славе српског кнеза Лазара, који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у Цркви Самодрежи на Косову.
Према "Прологу", СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је "1382. вјенчао кнеза Лазара за цара".
Видовдан је велики национални празник Срба, празник којим се изражава поштовање и захвалност свима који су се борили за отаџбину.
Српска православна црква, њени вјерници, Срби уопште, Видовдан обиљежавају с посебним поштовањем, прије свега као сјећање на свјесну жртву кнеза Лазара, косовског мученика, и свих његових сабораца, у Боју на Косову на Видовдан 1389, против Турака.
Чињеница да се Свети мученик кнез Лазар уочи Боја на Косову 1389, опредијелио за борбу, ма колико она дјеловала безизгледно, односно свјесну жртву, допринијела је да га Срби, и убрзо по погибији и у потоњим вијековима, до наших дана, посебно поштују као вјечити узор у борби за вјеру и отаџбину.
Имајући у виду тежину жртве како кнеза Лазара тако и свих оних који су се с њим борили против Турака, укључујући мученичко страдање, он је остао вјечито надахнуће Србима у борби против свих који су им вјеру и слободу нарушавали или одузимали.
Послије Боја на Марици, покушаја отпора Турцима браће Мрњавчевич, септембра 1371, Битка на Косову јуна 1389, била је најкрупнији отпор турској навали на Европу уопште у том вијеку.
Претпоставља се да се у Боју на Косову борило 15 до 20 хиљада ратника на српској страни, против око 30.000 Турака.
Расположиви оновремени историјски извори нису довољно јасни, односно контрадикторни су. Несумњиво је међутим да је Бој на Косову био страховита борба.
О жестини боја свједочи и јединствен случај да су оба владара погинула.
Са српског становишта, имајући у виду однос снага те 1389, опште околности, чињеницу да су Срби тих деценија били једини на Југоистоку Европе који су пружали грчевит отпор Турцима, опредјељење за борбу коју је предводио кнез Лазар, било је, рационално гледано, свјесна жртва.
Вјерски и морални мотиви налагали су да се турским нападачима има пружити отпор без обзира на посљедице.
Сви потоњи ослободилачки напори Срба увијек су били и у знаку Косова. Водећа одредница ослободилачке борбе током читавог 19. вијека била је позив на ослобођење Косова.
Херојском побједом Срба у Боју на Куманову 1912. године, над Турцима, и потом код Велеса, Косово и Стара Србија уопште, ослобођени су у склопу Првог Балканског рата.
У историји Срба Видовдан се необичном стицајем околности испоставио као важан датум у више наврата.
Тако је управо на Видовдан 1914. године, у Сарајеву, национални револуционар Гаврило Принцип извршио атентат на Франца Фердинанда, престолонасљедника Аустроугарске.
Версајски мировни споразум, између земаља побједница Антанте и Немачке, виновнице Првог свјетског рата, потписан је управо на Видовдан 1919. године.
Двије године потом, 1921., Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је на Видовдан први Устав заједничке државе отуда називан Видовдански.
Раније, у 19. вијеку, споразум између Србије и Аустроугарске, познат као Тајна конвенција, потписан је на Видовдан 1881. године. Пошто је Русија марта 1878, наметнула такозвани Санстефански мир сасвим насупрот интересима Србије, измишљајући однекуд Велику Бугарску на српским етничким просторима, Милан Обреновић, кнез потом краљ Србије, тешко разочаран, склопио је споразум са Бечом.
Претходно, на Берлинском конгресу, велике силе обориле су самовољу Русије. Не само да је Србији тада призната потпуна сувереност, него је добила и територијално проширење, у виду Ниша, Пирота, Лесковца, Врања, Топлице.
Иако непопуларан, Споразум из 1881, донио је Србији деценије мира, стабилности и економског успона.
У новијој историји, Резолуција Информбироа о стању у КПЈ, појавила се управо на Видовдан 1948. Резолуцијом су позиване такозване здраве снаге да збаце врх југословенске партије. Јавност тадашње Југославије упозната је с њеном садржином два дана доцније.
С посебним пијететом Видовдан је на државном нивоу у Србији обиљежаван 1889, када је у Крушевцу, одакле је кнез Лазар кренуо у Бој на Косово 1389, поводом пет вијекова од битке, одржана велика манифестација. Тада је изграђен и репрезентативан споменик на централном градском тргу.
Обичаји
Постоје и различити народни обичаји који се везују за овај датум. Један од њих је да дјевојке уочи Видовдана под јастук ставе видову траву, парче хљеба и мало соли, како би убрзо откриле будућег младожењу.
На овај дан се не игра и не пјева у знак поштовања према мртвима.
На Видовдан се избјегава сваки рад. Са друге стране, “ваља се” да се једе зрело воће.
