Срби су увијек били народ који мора да се бори. И то за оно што им припада. У сваком новом изазову до сада су истрајали. Одбранили су и своју отаџбину, бране је и дан данас. Знају то најбоље у Гламочу. 30 година су се борили да у Основној школи ђаци српске националности могу да уче свој језик и националну групу предмета.
Српски језик након три деценије враћен је у Основну школу у Гламочу, тако да сви ђаци српске националности напокон могу да уче о својој традицији, култури, обичајима али и да знају ко су Бранко Ћопић, Иво Андрић и остали српски писци.
Одузели су нам могућност да учимо оно што је наше. Међутим, упркос свему ми знамо ко смо, шта смо и шта је оно што карактерише Србе. Ријечи су ово ученика деветог разреда школе у Гламочу. Учили смо код куће од наших бака, дједова, родитеља и са свештеником у школи. Ћирилица је наше писмо. Ми је пишемо и писаћемо док нас има на овој планети. Можда јесмо пропустили доста тога, али знамо основно. Благо будућим генерацијама, јер ће све то детаљно да проуче.
''Нама је доста значајно јер смо се упознали са самом реформом Вука Караџића и реформом српског језика, а вјерујем да је исто значајно и нижим разредима'', каже ученик деветог разреда Анастасија Башић.
''Драго ми јер треба да знамо те неке важне писце'', додаје Стефан Радумило.
''Мало смо учили тако на вјеронауци ћирилицу али и сад смо писану и сад то боље све иде'', каже Лука Радумилу.
Емоција која је присутна код ђака када дође вријеме за час српског језика, говори више од било које ријечи. Жељни су знања о свему томе. Интересује их, питају, уче и труде се. Показују то и оцјене. Ања Калинић, наставник је српског језика у Основној школи у Гламочу. Труди се да највише знања пренесе на оне који претходних година нису имали могућности за то.
''Ја могу да кажем да је то од изузетног значаја колико за саму дјецу толико и за нас јер је чување и ћирилице и српског језика и српске књижевности заправо његовање културног насљеђа. Ја сам изузетно задовољна како су они то брзо и савладали заиста су били жељни знања. Радимо све по плану и програму Републичког педагошког завода Републике Српске и дјеца су прихватила и разумјела све оно што ми радимо. Наравно уведени су српски писци који су прихваћени у нашем наставном плану и програму и који су познати у нашем плану и програму а што се тиче граматике постоји неких проблемчића, али ми ћемо то да превазиђемо зато што смо тек кренули да радимо на овај начин'', каже наставник српског језика и књижевности Ања Калинић.
Изгубиле су многе генерације које су из ове школе изашле без тога да ни у једном моменту нису имали прилику да пишу ћирилицу и читају дјела српских писаца. Оне млађе генерације имају среће. И не крију је.
Детаље погледајте у наставку:
