Дријемање током дана повезано с већим ризиком од деменције

Истраживање указује на то да би навика поподневног спавања могла бити рани показатељ слабљења когнитивних функција, а не само безазлена навика, пише „Сајенс алерт“.

Резултати нове студије

Научници предвођени психологом Адамом Спиром са Универзитета „Џонс Хопкинс“ анализирали су податке 995 особа старијих од 65 година, прикупљене у оквиру дугорочне америчке студије о здрављу и старењу (НХАТС).

На почетку истраживања ниједан учесник није имао знакове деменције. Током просјечног петогодишњег периода праћења, код 417 учесника, односно 41,9 одсто, развила се могућа или вјероватна деменција.

Након што су узели у обзир факторе попут старости, пола, образовања и различитих здравствених навика, истраживачи су утврдили да особе које дријемају сваки дан или готово сваки дан имају 48 одсто већу стопу деменције у поређењу са онима које немају ту навику.

Слично томе, ненамјерно дријемање повезано је са 39 одсто већим ризиком. Анализа објављена у часопису „The Journals of Gerontology: Series A“ показала је и да краћи дневни одмор, у трајању до 30 минута, носи 40 одсто већи ризик од деменције у односу на особе које не спавају током дана.

Двосмјерна веза

Важно је нагласити да студија не доказује да дријемање узрокује деменцију. Веза је вјероватно сложенија и могла би бити двосмјерна.

„Чешће дријемање могло би бити показатељ промјена у мозгу, а не нужно њихов узрок који доводи до деменције“, рекао је Спира.

Другим ријечима, неуролошке промјене које доводе до слабљења когнитивних функција могу истовремено изазвати и појачану поспаност. У том случају, учестало дријемање није узрок, већ симптом већ постојећих промјена у мозгу.

Утицај ноћног одмора

Дневно дријемање често служи као надокнада за лош ноћни сан, али истовремено може пореметити и ноћни одмор.

Истраживачки тим узео је у обзир и те факторе. У анализи су прилагодили податке како би искључили утицај трајања ноћног сна, дневне поспаности и ризика од апнеје. Резултати су показали да је повезаност честог, ненамјерног и кратког дријемања са ризиком од деменције и даље остала статистички значајна.

Потенцијални показатељ ризика

Иако природа ове везе још није у потпуности разјашњена, научници се надају да ће даља истраживања пружити конкретније одговоре.

Уколико се повезаност потврди, праћење навика дневног дријемања могло би постати користан алат у препознавању ризика од деменције.

„Ако будући докази потврде узрочну везу, дневно дријемање могло би постати још један промјењиви фактор ризика у примарној превенцији деменције код старијих особа“, наводе истраживачи.

„Чак и ако веза није узрочна, навике дријемања могу послужити као користан показатељ будућег ризика од деменције. То би помогло у усмјеравању превентивних истраживања на групе са високим ризиком“, закључују научници.

(Индекс)