ЕУ савјетује грађанима: Спремите залихе и торбу за прва три дана кризе

Шта подразумијева припрема за прва 72 сата?

Залихе хране довољне за три дана.

Залихе воде за основне потребе домаћинства.

Основне потрепштине за ванредне услове.

Унапријед припремљен руксак или торбу за хитну евакуацију.

План заштите чланова породице.

Посебну припрему за потребе особа с инвалидитетом.

Праћење званичних упозорења надлежних служби.

Залихе хране, воде и основних потрепштина

То укључује припрему залиха хране, воде и основних потрепштина које су довољне за преживљавање током прва три дана док не стигне организована помоћ јавних служби.

Смјернице је на Европском форуму цивилне заштите у Бриселу представила европска повјереница за приправност и управљање кризама Хадја Лахбиб.

Истакла је како у кризним тренуцима први сати чине кључну разлику те да сваки грађанин мора знати како заштитити своју породицу и помоћи другима, нагласивши да припрема почиње у властитим домовима, школама и локалним заједницама.

Руксак за евакуацију и залихе за 72 сата

Главни нагласак препорука стављен је на тродневну самодовољност. Комисија савјетује грађанима да у домаћинствима имају припремљене основне залихе те унапријед спаковану торбу или руксак за хитне случајеве с најнужнијим стварима у случају брзе евакуације, како би могли задовољити основне потребе док се систем помоћи у потпуности не покрене на терену.

Осим залиха за домаћинства, смјернице обухватају још три кључна подручја: увођење едукације о кризама у дјечје вртиће и основне школе кроз активности прилагођене доби и без стварања страха, затим посебне мјере заштите за лица с инвалидитетом како нико не би остао запостављен, те јасније и брже комуницирање опасности од стране власти према јавности.

Од 2027. уводи се Европски дан приправности

Комисија је предложила и увођење службеног Европског дана приправности, који би се сваке године обиљежавао 23. октобра, почевши од 2027. године. Тај је датум одабран јер означава оснивање европског Механизма за цивилну заштиту 2001. године, а циљ му је подстакнути грађане и локалне власти на редовно вјежбање и подизање свијести о опасностима.

Приједлог је произишао и из препорука панела европских грађана, у којем је 150 становника из свих чланица Уније затражило јаче укључивање јавности у системе заштите и спашавања.

Стрес-тестови за службе цивилне заштите

Уз упуте за грађане, Брисел је донио и препоруке за државе чланице о провођењу редовних стрес-тестова и планова континуитета рада. Од националних центара цивилне заштите тражи се да обезбиједе несметан рад и координацију помоћи 24 сата дневно, чак и у условима тешких поремећаја попут нестанка струје, пада комуникацијских мрежа или кибернетичких напада.

Иако нове смјернице нису правно обавезујуће, оне су кључан дио шире европске стратегије о јачању отпорности на кризе.

Стратегија се заснива на лањском извјештају бившег финског предсједника Саулија Ниинистöа, које је упозорило да Европа због све чешћих климатских непогода и геополитичких пријетњи мора изградити културу спремности у свим слојевима друштва, преноси Индекс.