Биљана и Мирко Гајић, након више година проведених у Шведској, гдје су живјели и радили, вратили су се у своје родно село – Црњелово. Иако је ово семберско село познато као повртарски крај, они су се опредијелили за мало другачију врсту посла.
У почетку хоби, а данас живе од узгоја ружа, украсног растиња, туја и чемпреса. На свом имању узгајају десет врста садница ружа, сорти „полианте“ и стаблашица. Посла оно њих има, прича домаћин Мирко Гајић, али када је у свом родном завичају, ништа му није тешко. У иностранству, прича, није имао лак живот.
„Тамо има пара, али нема живота. Тамо се ради сваки дан 12 сати. Одеш у 9 од куће, дођеш у 22 сата, и 12, 13 сати са путем. И нема слободног дана, ако хоће паре, зависи у којој бранши. Ја сам проводио по шест мјесеци без слободног дана и скоро да то и није живот никакав. Овдје је угодан живот, имаш одмор, имаш све, имаш здраву породицу и то је најбитније. Тамо нема ништа. Ми смо почели негдје прије 20 година, руже, четинари, све се прода. Дођу кући и одвезу, овдје у БиХ, они дођу, наруче, сад иде и брзом поштом, сад је мало лакше. Никакав проблем није био, само сад је мања зарада, није ко прије што је било. Прије је било мање узгајивача, сад је мало више, али још увијек може да се продаје.“ „На којој површини имате руже, које врсте?“ „Па има негдје полианте можда једно 4,5 врста и имамо стаблашице једно 10 боја. Имамо и тује негдје на површини 3-4 дунума“, каже Мирко Гајић.
У посао је укључена цијела породица, али Мирку у свему највише помаже његова супруга Биљана. Оазу ружа и зеленила на њиховом породичном имању потребно је одржавати свакодневно. Чишћење корова, орезивање, калемљење, прихрана и заштита, а како би их спасили од високих температура, врше наводњавање системом кап по кап, сваки други дан.
„Претежно радимо сами, син нам притекне у помоћ када је вађење ружа и туја. Немамо раднике уопште, ми се организујемо сами. Посао око ружа јесте захтијеван, оне се прво боду, посебно ове године, коров је полудио да смо нон-стоп у њиви“, прича нам Биљана Гајић.
Гајићи су ове године први пут засадили 400 комада ловор вишње и 200 фотиније које се користе за живу ограду. Саднице су ово које су отпорне на штеточине и веома тражене на тржишту. У њиховом дворишту, зубу времена већ 40 година одолијева и једна палма која свакодневно плијени пажњу пролазника.
.webp)
