До прије само неколико година старији од 70 љета тешко су долазили до банкарских позајмица, али је сада, чини се, ситуација потпуно другачија.
Корисници пензија се најчешће одлучују за готовинске кредите, а већина банака одобрава им задуживање до 75, а поједине и до чак 80. године живота.
Неријетко, пензионери се одлучују и за стамбене кредите а ту падају у замку банака. Које су то замке за "Курир" одговара Душан Узелац, финансијски савјетник.
"Пензионери, као и сви други имају идентичну потребу да дођу до кредита. Оно што је најбитније да разумију, то је да није иста понуда реклама и права ситуација када дође до преговора. На тим билбордима се увијек приказује нешто најатрактивније и најповољније како би сте дошли у саму филијалу. Сваки кредит је индивидуална сарадња која се уговара. При том уговарању, често могу да вам траже неке ствари, да промијене понуду, по којој сте били привучени да дођете у банку", рекао је Узелац.
Узелац је нагласио да у банкама постоје услови које се тичу година које пензионер посједује, те оне и одређују када је последња рата кредита.
"Ви идете тамо да купите неки производ, а са друге стране имате продавца који има жељу да то вама прода по најскупљој цијени. Пензионери због старости, имају ограничења у банкама, са колико година могу да имају посљедњу рату, тако да то аутоматски дефинише рок отплате. То је преговарачки однос који банка води како би нешто добила, пензионери су одлични клијенти јер имају стална примања. Банци је то довољно да аутоматски одобрава кредит. Банка што је сигурнија да ће новац бити враћен, она ће смањити само услове и дати повољнију каматну стопу. Полисе спомињу тек када уђете у процес, то је највећи проблем и онда увидите да то није ни близу онога што сте очекивали да ћете купити", рекао је Узелац.
