Ко контролише шта млади конзумирају? Каран упозорио да анкете не показују стварно стање

20.11.2026 08:48

Коментари:

0
директор Завода за судску медицину Републике Српске Жељко Каран
Фото: ATV

Употреба алкохола, наркотика и психоактивних супстанци све је већи проблем, а посебно забрињава то што се старосна граница спустила на 14 година, упозорава директор Завода за судску медицину Републике Српске др Жељко Каран.

„Ја не бих из контекста извлачио било шта, него говорим у контексту онога чиме се ми бавимо у нашој токсиколошкој лабораторији у заводу, а то је анализа на присуство алкохола, наркотика и психоактивних супстанци. То су три различите ствари и све три су штетне. Неке више, неке мање, али ја ту не бих правио неку градацију јер ништа од набројаног не ваља“, рекао је директор Завода за судску медицину Републике Српске, др Жељко Каран за АТВ.

Према његовим ријечима, млади нису издвојена група, јер присуство, односно конзумирање горе наведених супстанци присутно је код готово свих популационих група.

„Када су у питању наркотици, ту нажалост доминирају млади. Када су у питању алкохол и неке психоактивне супстанце онда неке подјеле на младе, средњовјечне и старије једноставно нема“, говори Каран.

Према његовим ријечима у лабораторију Завода за судску медицину долазе узорци током обдукција смртно страдалих, приликом чега се установи да, када се говори посебно о саобраћајним несрећама да у организму страдалог буду присутне различите супстанце од алкохола, марихуане, те различитих врста опојних дрога.

„Друга групација јесу узорци, који нам долазе с терена. Дакле, прикупља полиција и изузима са терена. Рецимо, сви који су учесници у саобраћају или се десило нешто, не морају смртно страдати, него се узимају узорци од живих и достављају нама у лабораторију. Трећа групација јесу узорци, који нам достављају чланови породице, нарочито када су у питању дјеца и онда је онај коментар, 'Еј, мој мали или мала се чудно понаша, ја би волио да знам да он или она није на нечему'“, говори Каран.

Наркотици (марихуана, екстази, хероин кокаин) су забрањене супстанце док психоактивне супстанце и алкохол нису забрањене гдје особа може купити алкохол у сваком маркету. С друге стране седативи, деривати других врста се могу набавити у апотекама. Проблем се јавља да се кориштењем поменутих супстанци не смије возити, управљати захтјевним машинама у индустрији, радити на потенцијално опасним пословима, а што је јасно наглашено на кутији седатива.

„Нека статистика каже да на нивоу БиХ од прије неке двије до три године каже да 60 милиона КМ се потроши на психоактивне супстанце. То је страшно много. То је ужас. Не мора неко да шмркне кокаин и сједне за волан. Он је нешто нервозан, изнервирао се, узме два бромазепама и сједне у ауто и он ће у вожњи заспати и ето вам проблема, а о алкохолу да не причам. Мислим да би се мало интензивније требала обратити пажња на неке ствари, посебно на популацију младих“, рекао је др Каран.

Добна граница је одавно спуштена, како наводи Каран те малољетници који користе поменуте супстанце су узраста од 14 година па навише.

„Зна се десити ситуација момак у саобраћају рецимо, пјешак, погине и ми радимо обдукцију и нађе се нешто у организму, потпуно неочекивано. Ваљане податке о томе ко све узима, докле се спушта добна граница, једноставно немамо јер системски контроле нема. Анкете ничему не служе. Анкете су анонимне и читао сам те резултате. Када читате одговоре и гледате резултате, сви су анђелчићи и нико од њих ни пиво није попио. А када ви уђете у неку средњу школу, осјетите мирис марихуане, коју пуше у ве-це-у“, говори др Каран.

Према његовим ријечима неопходно је предузети одређене мјере као што је провођење тестирања.

„То је неопходно урадити на сљедећи начин. Прво надлежни требају постићи некакав консензус, договор и да кажу, па хајде да видимо идемо тестирати па да видимо шта нам је чинити. Стратегија за борбу против наркотика, кад већ причамо том војном терминологијом, онда морамо знати колико има онога против чега се боримо јер није исто да на вас иде чета војске или армија. Д би се то урадило, хајмо тестирати, хајмо нумеричке податке и добити неке иницијалне“, наводи др Каран.

Да би се реализовало оно о чему говори др Каран, према његовим ријечима, неопходно је да се састану представници министарства здравља, просвјете, они који ће у пракси спроводити истраживање.

„Урадити мало анализу, штих пробу, анализу на основу случајног узорка. То можете само радити како треба или не радити никако. Треба се направити квалитетан скрининг за почетне податке, затим донијети одлуке за периодична тестирања. Ако би се урадила нека штих проба и на томе се стане, нисте урадили ништа“, наводи др Каран.

Како он наводи ентузијазма од стране надлежних није било.

„Ја сам разговарао са представницима министарства просвјете прије неке четири године, не знам ни ја више, и они су мени рекли нема теорије, не долази у обзир од тога нема ништа. Зашто? И они су рекли да када би почели тестирати дјецу по школама, нас би њихови родитељи појели. Рекли би ко сте ви да ви тестирате моје дијете? Ја тврдим да је то потпуно погрешно размишљање. Да ли би родитељи сарађивали или не, неки би или не би, али ја тврдим да је много боље да се родитељи на вријеме упозоре да се каже да нека дјеца користе то то и то и да се упозоре драги маме и тате шта се дешава“, наводи др Каран.

Доктор Каран је коментарисао и задржавање одређених супстанци у организму те вријеме које проведу у тијелу гдје је нагласио да задржавање варира од врсте супстанце. Од пар сати до пар дана, једнозначан одговор не постоји.

„Када су у питању школске установе, постоји нешто што се назива 'тестирање површина'. Обришите столове, кваке на вратима и којешта па ћете видјети шта ћете свашта добити. Помињао сам и тестирање запослених. Ми имамо стидљиво, оно мало по мало примјере да из појединих фирми пошаљу радника и кажу он се чудно понаша, смета, прави проблеме, де ви то провјерите. То би се такође интензивније могло радити јер то на крају Закон о раду допушта“, наводи др Каран.

Као примјер др Каран је навео радника на грађевини који би приликом кориштења одређених психоактивних супстанци могао изазвати повреду на раду након чега му сљедује боловање, пуна плата и сва друга права радника, а што може трајати мјесецима, коштаће државни буџет огромна средства.

„Али, када би радник знао да у сваком тренутку може бити тестиран другачије размишљао. Хајде да прво сачувамо људске животе, а тај финансијски аспект је у односу на живот на посљедњем мјесту“, рекао је др Каран.

Такође, када је ријеч о онима који желе потражити помоћ, неопходно је развити и поменути аспект на виши ниво, како наводи др Каран, гдје је неопходна сарадња надлежних министарстава као и самог Завода за судску медицину.

Сви који потраже помоћ, увијек могу да се обрате Заводу за судску медицину, казао је он.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

  • Најновије

  • Најчитаније

Тренутно на програму