Манастир Острог, посвећен Светом Василију Острошком, један је од најпознатијих и најпосећенијих у Српској православној Цркви. Сам манастир је у стијени, а пут до њега представља мало ходочашће. До манастира Острог многи вјерници се пењу боси каменим степеницама кроз шуму у знак поштовања светитељу, а када стигну, из манастира се види предивно пространство спајања брда и неба, а сам поглед даје невјероватан осјећај.
Једно од главних правила када се посећује светиња јесте да сваки верник треба да приступа чистог срца у молитви, у нади и вјери у моћ Светог Василија Острошког. У манастиру се људи моле за здравље, своје ближње, породицу, а посјећују га и припадници других вјера.
Једно од главних правила када се посјећује светиња јесте да сваки вјерник треба да приступа чистог срца у молитви, у нади и вјери у моћ Светог Василија Острошког. У манастиру се људи моле за здравље, своје ближње, породицу.
На уласку у манастир постоји истакнуто и правило облачења - жене треба да носе сукње и мараме, а мушкарци панталоне и мајице дугих рукава. Поклоници добре воље, носе и дарове монасима, то може бити, кафа, шећер, уље и други дарови, такође остављају се добровољни прилози. Вјерници након поклањања моштима Светог Василија Остришког, могу да запишу на папирићима имена за здравље и за упокојене које монаси читају у молитвама.
Постоји старо правило које се поштује у народу и које гласи да са Острога не смијете ништа да узмете из манастира, чак ни камен и цвијет. Вјерници могу у манастирској продавници да узму освештану воду и уље из кандила.
По легенди, Свети Василије сваке ноћи обилази манастир, па монаси ујутро затичу црне трагове на чарапама светитеља. Зато вјерујући народ који креће пут Острога често, поред уља и вина, на дар свецу носи и штрикане вунене чарапе. Вјерници такође доносе ствари блиских људи који не могу да посете светињу, остављају их да преноће поред кивота, а онда их носе драгим људима.
У манастиру постоји конак како у доњем тако и горњем манастиру, али су у њима често сва мјеста заузета. Баш због тога велики број вјерника спава напољу испред манастира и за све њих су обезбијеђена ћебад. Искуство многих вјерника показује да спавање под отвореним небом на Острогу је заиста посебно.
Такође, постоји вјеровање да не треба причати да ћете посјетити манастир, а онда да не одете, већ да се у светињу иде изненада и без великог плана, односно како се вјерује - "када вас Свети Василије позове".
Људи се често питају "ко не смије да уђе у манастир Острог", али уколико поштујете правила понашања манастира и приступате чистог срца, свако је добродошао. Уколико имате додатне дилеме и духовна питања за путовање на манастир, разговарајте са својим свештеником који ће вам дати потребне одговоре.
Познато је да се према свједочењу вјерника у манастиру Острог дешавају чуда и исцјељења, а монаси та искуства записују и чувају.