Колико пута за 30 секунди можете устати са столице? Одговор открива много о вашем здрављу

Ријеч је о тесту устајања са столице, који физиотерапеути често користе у раду са пацијентима. Клинички доцент физикалне терапије на колеџу Лебанон Вели у Пенсилванији, Џозеф Хрибикс, за „Хафингтон пост“ објашњава да овај наизглед једноставан покрет захтијева истовремени рад више система у тијелу: снагу кукова и ногу, равнотежу, координацију, покретљивост зглобова и довољну кондицију да се покрет понови више пута. Због тога тест пружа брз увид у укупну функционалну способност особе.

Снага и мишићна моћ слабе с годинама, што утиче на свакодневне активности попут пењања уз степенице или одржавања равнотеже приликом спотицања. Хрибикс наводи да је истраживање спроведено на више од 11.000 старијих особа показало повезаност између слабије мишићне моћи при устајању и ограничене покретљивости, као и потешкоћа у обављању свакодневних активности. Старије особе које су успјешно пролазиле тест у истраживањима су показивале и боље когнитивне способности.

Ванредна професорица на Универзитету „Сент Огастин“ за здравствене науке, Хејзел Андерсон, упозорава да овај тест није пророчанство о дуговјечности, већ један од показатеља здравља, уз брзину хода, равнотежу и снагу стиска шаке.

Како се изводи тест устајања са столице?

Столицу треба поставити уз зид како би била стабилна. Потребно је сјести тако да су стопала равна на поду, а руке прекрштене на грудима. Затим се треба устати до потпуног исправљања кукова и кољена, а потом поново сјести, без ослањања на руке.

Броји се колико пута особа успије да понови овај покрет за 30 секунди

Према смјерницама америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), мушкарци старости од 60 година требало би да ураде најмање 14 понављања, док је за жене исте старосне доби препоручени минимум 12 понављања. Резултат испод тих вриједности може указивати на потребу за додатном процјеном ризика од пада.

Оквирно, здрава особа у двадесетим и тридесетим годинама требало би да може да уради више од 20 понављања, док физички активне млађе особе могу постићи и више од 30. Ипак, резултати зависе од физичке спремности, здравственог стања и других индивидуалних фактора.

Како побољшати резултат?

Устајање са столице може послужити и као вјежба за јачање мишића ногу. Почетници покрет могу изводити уз ослонац руку или користити вишу столицу, а препоручује се да се вјежба ради у двије до три серије од осам до 12 понављања, у складу са физичким могућностима.

„Снага и мишићна моћ могу се тренирати и у дубокој старости“, истиче Хрибикс.

Ипак, ако особа мора да се одгурне рукама од столице или да се заљуља како би устала, нарочито ако има проблема са падовима, вртоглавицом, боловима или отежаним ходом, требало би да се посавјетује са љекаром.

Резултат теста треба посматрати као оријентир, а не као коначну оцјену здравља. Особе старије од 60 година које не достигну препоручени минимум за своју доб и пол могу имати повећан ризик од пада, због чега је корисна додатна процјена љекара или физиотерапеута.

Код млађих особа слабији резултат може указивати на недовољну физичку активност и слабије мишиће ногу, што се редовним вјежбањем може побољшати. Добар резултат, с друге стране, не гарантује дуг живот, али може показати да тијело посједује снагу и покретљивост потребне за обављање свакодневних активности.

(Кликс)