Краћи дани и ранији мрак могу подстаћи депресију: Стручњаци откривају како се изборити

Истраживања показују да су њихове очи мање осјетљиве на плаву свјетлост, а стручњаци као начине за ублажавање симптома препоручују терапију свјетлом, боравак на отвореном и разговор са терапеутом.

Сезонски афективни поремећај (САД) погађа, према процјенама, милионе људи. Код особа које имају овај поремећај епизоде депресије најчешће се јављају током јесени и зиме, а повлаче се у прољеће или љето, пише агенција АП.

Један од могућих окидача јесте и помјерање сата на зимско рачунање времена, након чега мрак пада већ у раним поподневним часовима.

Стручњаци препознају и блажи, субсиндромски облик сезонског афективног поремећаја, док о љетној варијанти сезонске депресије још увијек има мање научних сазнања.

Овај поремећај први је описао и именовао 1984. године тим који је предводио доктор Норман Розентал, тадашњи истраживач америчких Националних института за здравље (НИХ). Он сматра да се назив и скраћеница САД задржала јер се лако памти.

Јединствен узрок сезонске депресије још није утврђен. Према подацима НИХ-а, овај поремећај много чешће погађа жене него мушкарце.

Симптоми су слични другим облицима депресије, а укључују дуготрајан осјећај безнађа или песимизма, као и потешкоће са концентрацијом, памћењем и доношењем одлука.

Очи и плава свјетлост

Научници проучавају начин на који посебне ћелије у оку претварају плави дио свјетлосног спектра у нервне сигнале који утичу на расположење и будност.

Сунчева свјетлост садржи велику количину плаве свјетлости. Када је те ћелије апсорбују, активирају центре за будност у мозгу, због чега се осјећамо будније, а могуће и боље расположено.

Кетрин Роклин са Универзитета у Питсбургу спровела је истраживање у којем је тестирала особе са сезонском депресијом и оне без овог поремећаја, како би утврдила на који начин њихове очи реагују на плаву свјетлост.

Резултати су показали да су особе са сезонском депресијом, посматране као група, биле мање осјетљиве на плаву свјетлост, нарочито током зимских мјесеци. То упућује на један од могућих узрока зимске депресије.

Терапија свјетлом као један од начина лијечења

Многи људи са овим поремећајем добро реагују на терапију свјетлом, каже доктор Пол Десан са Клинике за истраживање зимске депресије Универзитета Јејл.

Ова терапија подразумијева излагање јаком свјетлу у трајању од око пола сата сваког јутра, уз помоћ посебних уређаја чије је свјетло приближно 20 пута јаче од уобичајеног освјетљења у затвореном простору.

Истраживања подржавају употребу лампи јачине око 10.000 лукса, које се користе по 30 минута сваког јутра.

Према ријечима доктора Десана, овакав приступ може помоћи не само особама са сезонском депресијом него и онима које током зиме муче блажа безвољност и недостатак енергије.

Цијене оваквих лампи крећу се од 50 до више од 400 долара, а Десан упозорава да су неки производи који се рекламирају као помоћ код сезонске депресије преслаби да би имали жељени ефекат.

Универзитет Јејл тестирао је одређене производе и објавио листу препорука, док водич за избор одговарајуће лампе нуди и непрофитни Центар за терапију животне средине.

Лијекови, квалитетан сан и шетња

Уз терапију свјетлом, антидепресиви представљају један од основних начина лијечења сезонске депресије. Љекари препоручују и одржавање редовног распореда спавања, као и шетње на отвореном, чак и када је вријеме облачно.

Ефекти терапије свјетлом могу нестати након престанка њене примјене. С друге стране, когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ), током које особа уз помоћ терапеута препознаје и мијења обрасце размишљања који јој не користе, у истраживањима је показала дуготрајније резултате.

То истиче Кели Рохан, истраживачица са Универзитета у Вермонту.

Рад са терапеутом може помоћи људима да постепено поново пронађу задовољство у свакодневним активностима, наводи Рохан.

Она савјетује планирање једноставних и пријатних активности које не захтијевају много труда, како би се особа извукла из стања повлачења и неактивности, попут одласка на кафу са пријатељем.

Напомена: Терапија свјетлом и лијекови треба да се примјењују уз савјет здравственог стручњака, посебно код изражених симптома депресије.

(Кликс)