Да судбина пише романе доказ је и прича о мајци Бесими Кашибовић и њеним кћеркама Амили и Имели, које су доживјеле нешто што се ријетко дешава истовремено, а то је да су све три добиле карцином. Прво је обољела Амила, Имела, па Бесима.
"Код мене је специфична ситуација. Код мене је сестра прва обољела 2016, ја 2017, мама 2018. године. С тим, да се сестри вратио карцином 2021. и она је била на листи чекања. Чекала је лијек, дочекала је лијек, али већ касно. Тако да је моја Амила прошле године у марту умрла, а у међувремену мени су у јануару открили на десној дојци, па сам десну дојку одстранила и тренутно сам на хормоналним терапијама, на редовним контролама, али имамо проблем и са том хормоналном терапијом, јер већ четврти мјесец ја добијам половичну терапију. Таблета нема, инјекцију имам, дају неку замјену. Међутим, мени замјена, не мени, већ већини замјена не одговара, јер самим тим и те таблете кад пијете оне носе своје нуспојаве. Ја сам имала тај проблем и мени та замјена не одговара. Већ четврти мјесец ја се сналазим за те таблете. То јесте купујем", рекла је Имела Кашибовић за "Дневни аваз" која се већ осму годину бори с карциномом.
Како је истакла Кашибовић, на Клиничком центру Универзитета у Сарајеву су врхунски стручњаци и љекарима су, како каже, руке везане.
Љекари дају лијек за који мисле да ће пацијенту помоћи.
"Дефицит лијекова и што их нема, па некад дођу, па тендер пао, ја имам осјећај да нико не размишља о нама, не само о онколошким болесницима, већ и о другим болесним. Сматрају исто као да нема потребе, јер ми смо свакако 'једном ногом у гробу', јер што би улагали у нешто, јер немате корисног члана друштва. Кренем од себе, 100 посто сам инвалид, не могу ни радити, нити могу допринијети, што би неко улагао у мене, јер, грозно ћу се изразити нема ништа од мене", истиче Кашибовић.
Када је ријеч о болести и о томе како је проживљава, казала је да када се њена сестра Амила разбољела, сви су били усмјерени на њу и када је Имела добила дијагнозу, већ су знали с чиме се сусрећу, те на који начин се носити с тим.
"Имала сам подршку породице и неколико пријатеља, јер човјек кад добије карцином и тад се све посложи. Никог нисам ја дијелила, већ су се сви подијелили гдје је коме мјесто. Имала сам ту несрећу да сам обољела. Неки људи су изашли из мога живота, али захваљујући тој болести, они битнији и важнији људи су ушли у мој живот. Наше Удружење 'Ренесанса' су жене које су обољеле од карцинома дојке и нас има стварно пуно, али смо све једна за другу. Увијек смо ту што се тиче подршке, плакања, смијеха", казала је Имела.
Додала је да када се бојиш тог страног и новог, бојиш се како ћеш преживјети, јако је битно имати подршку људи и жена и које су прошле ово све, али има и оних које и даље пролазе.
"Нажалост породицу немам. Ја имам само маму и мама има мене. Обје смо обољеле од карцинома дојке, обје се лијечимо и обје смо на истој терапији. Ја нисам имала ту срећу да родим дијете, нити га могу више родити. Тако су ми рекли. Да бирам, или да родим дијете или да живим. Ја сам изабрала да живим. Бог је тако хтио", истакла је Кашибовић.
Додала је да је олакшање када онколог каже да је све океј носи свој данак и организам све памти, али некако се како каже избори.
"У Божије се не можемо петљати. Бог најбоље зна како ће бити, али наравно да постоји тај страх, поготово кад су те контроле. Психички се припремам на десет дана прије кад требам обавити магнет. Када дође вријеме да се оде онкологу, наравно да постоји страх да ли се то проширило, хоће ли се вратити. Сваки пут кад те нешто заболи не знаш шта је, треба ићи доктору. Ја се већ осму годину борим с тим и човјек навикне да живи у том страху", рекла је Кашибовић.
