Матијас је 20 годишњи студент економије, који је француску адресу замијенио добојском. Само на два мјесеца, а разлог је волонтирање. Добровољни рад у добојском Црвеном крсту је дио школовања. Избор града није био случајан, а припреме је почео прошле јесени.
"Морам да имам волонтирање за школу на два месеца и почео сам прошле године учити српски језик, а онда сам хтио овдје да се унапређујем. Мој дједа је рођен у Добоју и зато сам хтио да долазим овдје“, каже Матијас Стојчиновић.
Бака и мајка су Францускиње. И отац је рођен у тој земљи, у коју је дјед стигао 70-их година. Коријене нису заборавили, па је Добој посјећивао од рођења. Добар дан и хвала, једине су ријечи које је доскора знао.
"Мислим да је најтеже су падежи и исто има као два типа глагол нпр. пити попити, а то је тешко јер нема то на француском језику“, каже Стојчиновић.
Природа и људи су оно што му се допада у Добоју. Ипак тешко би могао да замисли стални живот на дједовини.
"Друкчије је, али мислим за живот је боље овдје али кад је економија у питању боље је у Француској. Можда они су више хладни овдје људи су пуно срдачнији мислим то је друкчије стварно“, каже Стојчиновић.
С осмијехом и еланом обилази старе и социјално угрожене. Колеге кажу да му ништа не пада тешко.
"Задовољан је труди се да буде свакодневно тражи неку нову активност. Вриједан је, он иако нема потребе да буде по цјели дан с нама у организацији он се труди свако јутро долази редовно“, каже Марина Протић, Црвени крст Добој.
И тако ће до краја августа, када се враћа на запад Француске. У паузама од волонтирања уживаће у изласцима, али и обићи локална купалишта која му се посебно допадају.
