Баш на Светог Василија, симболично, 12. маја, крстило се њих дванаесторо – седморица браће и пет сестара породице Бабић. Њихово богатство не броји се у новцу већ у броју чланова.
Најстарија сестра има 33 године, а најмлађи и то брат, 12. Иако разлика у годинама постоји и неки су већ у потрази за бољим сутра из породичног гнијезда отишли, све те разлике превазилази љубав која их спаја, говори у име свих Борислав Бабић.
Свих дванаестеро крстио је Здравко Бабић.
Прича о куму посебна је. Није их спојила родбинска веза. Здравко и супруга Јелена прве су комшије ове вишечлане породице. Када је друга помоћ самохраној мајци изостала, они су се први нашли у невољи.
Сада су везе одлучили учврстити невидљивим, али снажним нитима.
Оно што их спаја у очима и срцима свих има посебну тежину.
Мајка Свјетлана не може сакрити осмијех са лица. А и зашто би. Награда за године у које су стале многе борбе – каже овај је дан.
Здравко Бабић, прије свега човјек великог срца учинио је дјело немјерљиве вриједности.
