Социјални радник Тамара Вујичић рекла је у нашем АТВ јутру да је од 1. септембра на снагу ступио нови Породични закон.
По том Закону, супружници који се не могу договорити након развода о старатељству над дјететом прво подносе тужбу Основном суду.
"Ако се на првом рочишту не договоре, Суд позива Центар за социјални рад и ми присуствујемо и на припремном и на свим осталим рочиштима. Ми достављамо своје налазе и мишљења коме треба да се повјери дијете“, рекла је Вујичићева.
Вујичићева каже да не постоји списак услова које треба да посједује или испуњава неко од родитеља него је свака породица јединствена на свој начин.
Она је појаснили да Центар за социјални рад излази на терен код оба родитеља, доставља податке, ради психолошке процјене родитеља у зависности од узраста дјетета шаљу дописе и школама, односно вртићима.
"Када узмемо цјелокупну процедуру и све релевантне чињенице процјењујемо који је најбољи интерес дјетета. У случају да се родитељи договоре, а то није у интересу дјетета, ми морамо поступати и проводити процедуру“, додала је она.
Вујичићева је појаснила да, када је ријеч о виђању дјетета, они из Центра за социјални рад увијек гледају да се родитељи договоре, а уколико то није могуће, увијек се гледају потребе дјетета и његове активности.
Уколико неко од родитеља не испоштује оно што је договорено када је у питању виђање дјетета, Вујичићева каже да се онда могу обратити Полицијској станици.
"Службеници из Полицијске станице зову Интервентни тим који нама доставља службене забиљешке. Ми позивамо родитеље да видимо зашто је до тога дошло и радимо на томе да се више таква ситуација не би поновила“, рекла је Вујичићева у нашем АТВ јутру.
Како "натјерати“ родитеља да плаћа алиментацију
Чак 70 одсто родитеља у Републици Српској не плаћа алиментацију. А о овоме смо у нашем АТВ јутру разговарали са адвокатом Борисом Новковићем.
Новковић је појаснио да је неопходно да се супружници разведу како би уопште дошло до могућности наплате алиментације.
"Током судског поступка утврђује се коме припада дијете на бригу, заштиту и васпитавање али и издржавање, односно ко се обавезује на исплату средстава за издржавање. Дакле, у оквиру судског поступка се рјешава и о разводу и о старатељству над дјететом и алиментацији“, рекао је Новковић.
Како је додао, судском пресудом се утврђује износ алиментације и обавезује се други брачни супружник да то сноси.
Он је додао да су јако ријетке ситуације у којима се алиментације исплаћују редовно без покретања судског поступка.
"Када родитељ не исплаћује алиментацију, покрећемо редовне судске поступке. Имамо двије могућности: прва је да се наплата изврши поступак примјене наплате кроз извршни поступак - да се алиментација исплаћује из имовине оног ко је дужан да је плаћа а друга могућност је кривични поступак јер је само то што не плаћа алиментацију кривично дјело“, рекао је Новковић.
Поступци трају дуго, и до три године, а родитељ код којег је дијете не добија никаква средства у том периоду, а Новковић наглашава да се право на алиментацију стиче од момента подношења тужбе.
"По окончању поступка он је дужан платити све од дана подношења а будуће сваког датума како је дефинисано“, нагласио је он.
Нови Породични закон је ступио на снагу и донио са собом многе новине које у пракси, каже Новковић, тек треба да заживе.
