Драго ми је што има тако финих људи који се хоће побринути. Али ја кажем ипак док рат траје, ја одавде нећу. -А зашто нећеш одавде? -Ето зато што не могу напустити док год се не ослободи ово све.
Ово су ријечи за заувијек. Изговорио их је Споменко Гостић, најмлађи борац Војске Републике Српске који је дао живот за Српску. Своје огњиште у Јовићима крај Маглаја бранио је до посљедњег дана. Како се воли и чува своје, показао је и генерацијама послије. На Дан Републике одали су му почаст у Добоју.
"Имао је могућност да се извуче, али је Споменко Гостић одабрао да да живот за Републику Српску како би нараштаји и будуће генерације опстале и како би Република Српска живјела.
Ми млади треба да имамо у виду, тј генерације које долазе, да је Споменко једна храбри дјечак који је прије свега дао свој живот за нашу отаџбину Републику Српску", кажу грађани.
Од Озрена Споменка Гостића нису могла да одвоје никаква обећања за боље сутра. Могао је да оде, али родна груда се не оставља тек тако.
"Свима нама младима тај херојски подвиг и чин треба да служи као примјер како су тадашње генерације када је требало стале у одбрану Српске. Данас ми млади свакако не треба да призивамо никаква ратна дешавања ни било шта слично. Треба да чувамо и економски јачамо Републику Српску, да је очувавамо. И да стојимо на располагању нашој отаџбини у сваком могућем тренутку", каже Алекса Мирчетић, предсједник младих ГО СНСД-а Добој.
Код бисте Споменку Гостићу служен је помен и положени су вијенци. Дан Републике само је још један од оних када се говори о његовим подвизима.
"Помолисмо се Господу Богу за покој душа његове и свих оних који животе положише бранећи вјеру и отаџбину нашу. Знамо да су они оно највриједније што су имали на себи а то је живот, уткали у темеље Републике Српске", каже протојереј ставрофор Душко Недић.
Колико је скупа слобода, то није једина лекција коју су многи научили од Споменка. Имао је само 15 година, али је о родољубљу и храбрости научио и много старије од себе.
"Јесте да има много случајева гдје је тешко али то се опет некако издржи. Имао сам случајева да сам нагазио на мину. Била је мина паштетица, наишао сам и одбило је први точак. Ово ми је друга, ранило је баш мене детонација, и ту ме је гелер овако окрзнуо. Али опет се све то савлада. Тукли су ме мецима 84-ком, морао сам пузити кроз канал али и то сам издржао. И кажем да ми је добро и фино, сарађујем са војском, храним се с војском, спавам. Немам оца немам мајке. Остао сам са бабом и баба ми је погинула баш код ове куће ту", говорио је Споменко.
