Најновија прогноза за зиму у Европи

Метеоролог Андреј Флис у анализи од 15. октобра наводи да најновији подаци потврђују тренд слабије сњежне сезоне на већем дијелу континента. Ажурирани октобарски прорачуни Европског центра за средњорочне временске прогнозе (ECMWF) показују мање снијега у односу на септембарску прогнозу, при чему се највеће промјене односе на јужне и централне дијелове Европе.

На временске прилике утиче и снажан Ел Нињо, климатски феномен загријавања површине тропског дијела Тихог океана, који мијења атмосферску циркулацију и временске обрасце широм свијета.

Балкан са највећим очекиваним мањком снијега

Просјек шест сезонских модела предвиђа мање снијега него што је уобичајено за готово цијелу западну, средњу и јужну Европу. Најизраженији мањак сњежних падавина очекује се дуж западне обале Скандинавије, на сјеверу Уједињеног Краљевства и на западном Балкану.

Могућност за натпросјечне количине снијега постоји само на крајњем сјевероистоку Европе и у мањим дијеловима сјеверних планинских подручја.

Октобарски прорачуни посебно су неповољни за јужну Европу и Балкан. Док се у септембру за ово подручје предвиђало 4,7 центиметара снијега мање од просјека, у октобру је очекивани мањак порастао на 12,1 центиметар.

Прогноза је тиме погоршана за 7,4 центиметра, што представља највећу негативну промјену међу седам анализираних европских региона.

Прогноза смањена за све европске регионе

Најновији подаци модела ECMWF показују смањење прогнозираних количина снијега за све анализиране дијелове Европе.

У средњој Европи и Алпима очекивања су у односу на септембар смањена за 7,3 центиметра, а у источној Европи и балтичким државама за 5,6 центиметара.

За Скандинавију се сада предвиђа осам центиметара снијега мање од просјека, док је за југоисточну Европу мањак процијењен на 4,9 центиметара.

У Уједињеном Краљевству и Ирској прогнозира се 8,4 центиметра мање снијега, а у западној и југозападној Европи 8,2 центиметра мање од просјека.

Европски модел ECMWF и Британска метеоролошка служба (UKMO) сада су сагласни да би укупна количина снијега од децембра до фебруара требало да буде исподпросјечна у свих седам главних европских региона.

Када се може очекивати снијег?

Иако прогноза указује на слабију сњежну сезону, то не значи да снијега неће бити. Према анализи, у већем дијелу западне, средње и јужне Европе ниједан зимски мјесец тренутно не показује назнаке натпросјечних сњежних падавина.

Ипак, фебруар се издваја као мјесец са већом вјероватноћом сњежних периода на ширем подручју од источних дијелова средње Европе према сјевероистоку, као и у дијеловима сјеверне Европе.

У марту би више снијега него што је уобичајено могло пасти на крајњем сјеверу континента.

Ови подаци указују на то да су сњежни периоди у Европи вјероватнији у другој половини зиме, што се поклапа са периодом сезонски најнижих температура.

Велика неизвјесност прогнозе за Алпе

Прогноза за европска скијалишта такође углавном предвиђа мање снијега од просјека, али је ситуација на Алпима знатно сложенија.

Шест анализираних модела даје потпуно различите резултате, који се крећу од 30 центиметара снијега изнад просјека до мањка од 30 до 60 центиметара.

Због тако великих одступања, просјечна прогноза за источне Алпе близу је уобичајених вриједности, док се за западне Алпе очекује нешто мање снијега.

Аутори анализе зато наглашавају да је поузданост прогнозе укупних сњежних падавина за Алпе веома ниска.

Поларни вртлог као могући фактор преокрета

Метеоролози упозоравају на још један фактор који би могао утицати на ток зиме, а то је поларни вртлог.

Евентуални поремећај поларног вртлога у другом дијелу зиме могао би довести до продора хладнијег ваздуха и повећати изгледе за снијег, чак и у подручјима за која се сада предвиђају исподпросјечне количине.

Због тога актуелну сезонску прогнозу треба посматрати као показатељ највјероватнијег развоја временских прилика, а не као коначну најаву времена.

Прогностички модели наставиће да се ажурирају у наредним мјесецима, када ће бити јасније да ли ће се садашњи тренд зиме са мање снијега задржати или промијенити.

(Индекс)