- У мојих 30 година, најтежи период је била корона. Гдје смо сви били на ногама, а поприлично у страху, и за своје здравље и за здравље наших породица, а и наравно за здравље наших пацијената - каже Смиља Маринковић, главна медицинска сестра Клинике за кардиохирургију на УКЦ-у.

Смиља данас едукује и афирмише млађе генерације о професији медицинске сестре.

Емпатија и посвећеност су најбитнији.

- Ви ако на самом улазу пацијента у болницу препознате његово стање, ви сте добар дио посла урадили - додаје Смиља.

Још у дјетињству, медицинском техничару Александру Павловићу родила се љубав према овом послу.

Каже, ништа не може да се мјери са срећом коју осјети када помогне пацијенту.

Када пацијент дође у неком тешком стању, а на крају здрав оде својој кући, не постоји љепши осјећај од тога. А када се то не заврши баш како треба то је сваки пут тешко, колико год дуго радили. Али не негдје је битно да ми знамо да радимо свој посао, да смо сигурни у то да смо пацијенту помогли колико смо могли - каже Александар Павловић, медицински техничар на УКЦ-у.

Значај и допринос медицинских сестара и техничара здравственом систему препознат је и у ресорном министарству. У оквиру пројекта јачања сестринства, до сада је урађен значајан помак у раду саме сестринске струке.

- Много смо учинили по том питању, прије свега од законског основа, гдје смо отворили низ сегмената у области сестринске струке и дали могућност да се развијају у том правцу. Са друге стране стандардизовали смо процедуре њиховог рада што је врло важно како бисмо обезбиједили исти квалитет услуге у Српској, и то је управо оно што су они радили, медицинске сестре и техничари, и нама предложили како да се реализује - изјавио је Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите Српске.

У наредном периоду радиће се на оснивању коморе дипломираних медицинских сестара и техничара, гдје ће они регулисати начин едукације и рада у својој струци, закључује Шеранић.

Пратите нас и путем Вибера