На Природно-математичком факултету (ПМФ) Универзитета у Бањалуци, први пут од отварања овог одсјека још 1995. године, ниједан студент на првом уписном року није уписао Студијски програм физика. Ни друге природне науке нису популарне међу бруцошима.
Иако је на осталим факултетима у Републици Српској остало доста мјеста, пажњу је привукла вијест да на овогодишњем првом уписном року у Бањалуци нико није био заинтересован за физику.
Доц. др Сњежана Дупљанин, шеф Одсјека за физику на ПМФ-у у разговору за МОНДО каже да факултет биљежи пад заинтересованих студената за овај студијски програм уназад четири године.
"Немамо шта да кријемо, такве су чињенице. Још прије три-четири године број уписаних студената је био испод пет. Прошле године смо уписали четири студента, па је један одустао. Тако је било и претпрошле године. Уназад четири године се смањивао број да бисмо ове године дошли до нуле“, каже она.
Ученици незаинтересовани за природне науке
Дупљанин, која је и сама била студент прве генерације овог одсјека у Бањалуци каже да не памти лошији одзив студената на природним наукама.
"Уписала сам факултет још 1995. године. На факултету сам и запослена око 25 година и ово је први пут да се нико није пријавио“, каже Дупљанин.
Наводи да на недостатак студената утичу многи фактори, да треба узети у обзир и исељавање становништва али и студирање у региону или иностранству.
"Зашто је то тако, тешко је рећи. Свјесни смо да физика није никад била омиљена наука. Могуће је да је у питању страх од саме науке и нечег непознатог. Генерално, за све природне науке, гледајући из угла наставничке професије, ученици нису заинтересовани. Треба тражити разлоге на више страна. Када говоримо о наставничким смјеровима та позиција више није престижна као што је била некад. Ниске су плате, наставници су омаловажавани...", подсјећа она.
Напомиње да дипломирани физичари који су диплому стекли на ПМФ-у у Бањалуци немају проблема при запошљавању, ни код нас, ни у региону и иностранству.
"Покривени смо лабораторијом за општу физику и студенти прођу вјежбе и практичну наставу. Већина опреме јесте застарјела, али имамо одређен број опреме коју смо набавили кроз пројекте. Вјежбе су на високом нивоу и по истом принципу се изводе у окружењу. Немамо неку софистицирану опрему, али зато имамо теренску наставу гдје шаљемо студенте у Београд да могу да одраде оно што ми на нашем факултету немамо. Ми имамо докторанда који је докторирао на Кембриџу са дипломом Природно-математичког факултета у Бањалуци, што доказује да ниво наше наставе није низак“, појаснила је Дупљанин.
Како заинтересовати ученике за физику?
На ПМФ-у су одавно покренуте иницијативе како би се промовисао факултет и повећао број студената, а које укључују и радионице за ученике основних школа.
"Желимо да заинтересујемо основце за физику. Правили смо радионице Мале школе физике, гдје нам је долазило по 200 дјеце из основних школа. Они су жељни знања, са њима смо радили и ситне експерименте. Имали смо и промоције факултета гдје смо ишли по школама, као и дане отворених врата. Долазили су нам дјеца, али све је мањи број...“, прича она.
Дупљанин каже да сваки наставник има обавезу да заинтересује дјецу кроз образовање у основној школи.
"Мотивација мора кренути од малена. Можда би требало нешто и иновирати у процесу предавања физике у основним школама, па и олакшати и више приближити њиховим схватањима“, додаје Дупљанин.
За крај напомиње да мимо теренске промоције, постоје и групе на друштвеним мрежама, као и ажурирана веб страница на којој се могу пронаћи све информације и активности везане за одсјек физике, али и факултет.
Факултетима остаје и други уписни рок у септембру како би се можда повећао број студената, те нада да ће се упис на студијски одсјек за физику на ПМФ-у у Бањалуци ове године помјерити "с нуле".
