Његове ријечи и данас одјекују: Сјећање на патријарха Павла

Патријарх Павле, чије је свјетовно име било Гојко Стојчевић, рођен је на велики православни празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља 11. септембра 1914. године у Кућанцима код Доњег Михољца у Славонији.

Основну школу завршио је у Кућанцима, гдје је, након смрти оба родитеља, бригу о њему и његовом брату Душану преузела очева сестра Сенка.

Нижу гимназију завршио је у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну богословију у Сарајеву, а дипломирао је на Богословском факултету у Београду, гдје је ванредно завршио и више разреде Шесте београдске гимназије да би могао да упоредо упише и Медицински факултет, на којем је стигао до друге године студија.

Други свјетски рат затекао га је у Београду, да би га у прољеће 1942. године његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео у Манастир Свете Тројице на Овчару. Од 1944. године радио је као вјероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за дјецу избјеглу из Босне.

Одатле је из здравствених разлога, будући да је оболио од туберкулозе, отишао у манастир Вујан у селу Прислоница, између Чачка и Горњег Милановца, гдје је боравио до 1946. године, а у којем се излијечио.

Замонашио се 1948. године у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић, а исте године рукоположен је у чин јерођакона.

Био је сабрат манастира Рача у Подрињу, радио је и као помоћни наставник Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену. Јеромонах постаје 1954. године, те убрзо потом и протосинђел, да би 1957. године, након двогодишњих постдипломских студија у Атини, постао архимандрит.

За епископа рашко-призренског изабран је у мају 1957. године и на Косову и Метохији провео је 33 године.

За патријарха Српске православне цркве изабран је 1. децембра 1990. године, замијенивши на том мјесту тешко обољелог патријарха Германа.

Патријарх Павле устоличен је 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду и тада је поручио да му је једини програм рада - јеванђеље.

На трону Светог Саве као патријарх српски био је 19 година, а у његово вријеме основана је Академија Српске православне цркве /СПЦ/ за уметност и конзервацију, враћена је вјеронаука у јавне школе, а Богословски факултет под окриље Универзитета у Београду.

Посјетио је бројне православне цркве - цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у САД, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.

Био је носилац највиших црквених и државних одликовања, почасни доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њјујорку. Говорио је грчки, руски и њемачки језик.

Одликован је државним Орденом Немање првог степена, Орденом Карађорђеве звезде првог степена и руским Орденом достојанства због значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли.

Влада Србије именовала је патријарха Павла 13. јануара 2005. године за почасног предсједника фонда за Косово и Метохију.

Током посјете Русији у јануару 2002. године патријарху Павлу уручене су двије значајне награде - Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда Светог апостола Андреја Првозваног.

Објавио је двије књиге - "Питања и одговори чтецу пред производство" и "Девич, Манастир Светог Јоаникија Девичког". Заслугом патријарха Павла објављено је и допуњено издање "Србљака".

Лична библиотека патријарха Павла припала је Фонду Библиотеке Српске патријаршије и има статус културног добра, а чува се у просторијама конака Манастира Светог архангела Михаила у Раковици.

Поруке блаженопочившег патријарха Павла, међу којим је најпознатија "Будимо људи", и данас се често понављају.

"Човек не може да бира време и место где ће се родити, нити прилике и околности у којима ће живети. То не зависи од нас. Али, оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи - увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици", ријечи су патријарха Павла.

Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра 2009. године у 95. години на Војномедицинској академији у Београду, а по властитој жељи сахрањен је у манастиру Раковица у Београду.

На посљедњи починак испратило га је више од пола милиона људи.

Гроб блаженопочившег патријарха Павла сваке године посјећује на хиљаде православних вјерника, преноси Срна.