Нова студија: Пси могу нањушити епилептични напад чак и код непознате особе

Показало је то ново истраживање италијанских научника, који су открили да су необучени пси чешће прво прилазили узорцима зноја прикупљеним током епилептичног напада.

Епилептични напади често су непредвидиви, а неке је тешко примијетити. Понекад ни особа која их доживљава није свјесна да је имала напад. Ново истраживање отвара могућност да пси могу осјетити одређене хемијске промјене које се тада дешавају у људском тијелу, пише „Сајенс алерт“.

Тестирали 30 паса који нису имали искуства с епилепсијом

Истраживачи са Универзитета у Милану прикупили су узорке зноја шестогодишње дјевојчице која болује од епилепсије. Дио узорака прикупљен је током напада, а дио најмање шест сати прије или након њега. За поређење су користили и стерилну газу без узорка зноја.

Затим су узорке представили групи од 30 паса различитих раса. Ниједан пас није познавао дјевојчицу нити је претходно имао искуства с епилептичним нападима. Пси такође нису били посебно обучавани за препознавање здравствених стања.

Сваки пас је, у пратњи власника, имао два минута за слободно истраживање три мирисне станице постављене у просторији. Истраживачи су оглед пратили путем видео-снимка, а ни они ни власници током тестирања нису знали гдје се налази узорак прикупљен током напада.

Готово половина паса прво је пришла мирису напада

Резултати су показали да је 14 од 30 паса прво пришло узорку зноја прикупљеном током епилептичног напада. Такав резултат статистички се значајно разликовао од случајног избора, што указује на могућност да пси спонтано препознају одређене мирисне промјене.

Занимљиво је да пси нису избјегавали мирис напада нити су због њега показивали узнемиреност. Неки су му једноставно дали предност приликом првог истраживања, док се трајање њушкања није значајно разликовало међу узорцима.

„Нису уочени никакви знакови стреса, страха или тјескобе у понашању“, наводе аутори студије. Додају да су станице које пси нису истражили једноставно игнорисали, без видљивих знакова нелагоде или повлачења.

Истраживачи су морали да прилагоде оглед

Током почетног дијела истраживања научници су примијетили да неки пси нису прилазили ниједној мирисној станици. Зато су уз сваку поставили празну здјелицу за храну како би подстакли истраживање, без коришћења хране као награде.

И након те промјене пси су чешће прво истраживали узорак повезан с нападом. Међутим, нису га њушили дуже нити су му се враћали чешће него осталим узорцима, што указује на то да мирис може привући њихову почетну пажњу.

Шта пси заправо могу да нањуше?

Научници претпостављају да зној прикупљен током епилептичног напада садржи специфична испарљива органска једињења. Ријеч је о хемијским супстанцама које испаравају и стварају мирис, а пси их захваљујући изузетно развијеном њуху могу осјетити.

Могуће је да пси таква једињења препознају веома брзо, због чега им није потребно дуго њушкање како би разликовали узорке. Ипак, истраживање није утврдило које тачно хемијске супстанце изазивају њихову реакцију.

„У том случају дуготрајно истраживање не би било потребно за разликовање мириса, па се потрага не би настављала након почетног приступа“, објашњавају аутори.

Могу ли пси препознати напад без посебне обуке?

Пси се још од деведесетих година обучавају да реагују на епилептичне нападе, а неки су обучени и да упозоре особу прије него што напад почне. Псећи њух истражује се и у препознавању Паркинсонове болести, ковида 19 и одређених врста рака.

Постоје бројна искуства власника који тврде да су њихови пси спонтано препознали надолазећи напад. Међутим, већина таквих података потиче из анкета и личних свједочења, док је знатно мање контролисаних истраживања.

Научници зато још покушавају да утврде ослањају ли се пси на мирис, промјене у понашању особе, визуелне знакове или комбинацију више подражаја. Ново истраживање пружа додатне доказе да би мирис могао имати важну улогу.

„Према нашим сазнањима, ово је прва студија посебно осмишљена да опише спонтану стратегију њушкања необучених паса који реагују на људски мирис повезан с нападом у контролисаним, социјално неутралним условима“, наводе истраживачи.

Резултати су обећавајући, али постоје ограничења

Аутори упозоравају да су у огледу користили узорке само једне дјевојчице. Због тога још није познато да ли епилептични напади код различитих људи имају заједнички мирисни потпис који би пси могли поуздано да препознају.

Осим тога, резултати не доказују да необучени пси могу предвидјети напад прије његовог почетка. Оглед је показао само да су чешће прво прилазили узорцима зноја прикупљеним током напада, а не да би у стварним условима могли упозорити особу.

И преглед научних доказа из 2024. године указао је на то да употреба паса као помоћи особама с епилепсијом има потенцијала, али да су потребна додатна контролисана истраживања како би се утврдила поузданост таквих метода.

Истраживачки тим сада планира да укључи узорке зноја више особа с епилепсијом. Ако се резултати потврде, могли би помоћи у идентификовању хемијских једињења повезаних с нападима и развоју нових метода њиховог препознавања.

Истраживање је објављено у научном часопису „Анали Института за јавно здравље Италије“ (Annali dell'Istituto Superiore di Sanità).

(Индекс)