Зашто се тијело тргне баш када тонете у сан и када то престаје бити безазлено

Баш када почнете да тонете у сан, тијело се одједном тргне, а ви се пробудите с осјећајем да сте пропали у празно. Према прегледу који је објавила америчка организација „Слееп фаундешн“, а медицински рецензирао интерниста Џон ДеБанто, истраживања показују да хипнички трзај у неком тренутку доживи и до 70 одсто људи.

Хипнички трзај је нагла, невољна контракција мишића која се јавља на прелазу из будног стања у сан. Најчешће захвата једну страну тијела, руку или ногу, а многи га описују као удар, осјећај падања или изненадни трзај властитог тијела.

Како изгледа

Трзај је углавном безболан, иако неки људи осјећају трнце или благи бол. Најчешће се јавља један трзај, а понекад их буде и неколико заредом. Многи притом имају осјећај да падају, виде бљесак свјетлости, чују прасак или пуцкетање или имају кратку слику налик сну.

Понекад је трзај довољно јак да вас пробуди. Други пут је толико благ да га и не примијетите, већ га уочи само особа која спава поред вас. Јавља се у свим животним добима, али је чешћи код одраслих, јер су код њих чешћи и окидачи попут кофеина и стреса.

Зашто се дешава

Научници не знају поуздано шта изазива хипничке трзаје, али постоји неколико теорија. Трзаји почињу у истом дијелу мозга који управља реакцијом на изненадни подражај, па се претпоставља да приликом успављивања долази до грешке у комуникацији нерава у можданом стаблу.

Према једној теорији, када се мишићи потпуно опусте, мозак то погрешно протумачи као стварни пад и реагује грчењем мишића. Могуће је и да је трзај физичка реакција на слике налик сну које га прате.

Шта их чини чешћим

„Слееп фаундешн“ наводи неколико фактора који повећавају вјероватноћу појаве трзаја. Кофеин и никотин стимулишу мозак и остају у организму сатима. У једној студији објављеној у часопису „Џурнал ов клиникал слип медисин“, утврђено је да су људи који су попили кафу шест сати прије спавања и даље теже заспали.

На трзаје утичу и интензивно вјежбање касно увече, недостатак сна, стрес и анксиозност. Код стреса ниво кортизола остаје повишен и током ноћи, па је сан мање одмарајући.

Неки људи који често имају трзаје развију страх од успављивања, што додатно ремети сан и ствара још више трзаја. Поједини лијекови који дјелују на нервни систем, попут неких антидепресива, такође могу учинити да трзаји буду чешћи или израженији.

Када је потребно отићи љекару

Хипнички трзаји су нормална појава и углавном нису опасни. Ријетко јак трзај може изазвати мањи ударац или грч у мишићу, али озбиљне повреде су изузетно ријетке.

Љекару се треба јавити ако се и током дана јављају вишеструки, упорни грчеви мишића који се шире на друге дијелове тијела, јер то може указивати на други облик миоклонуса повезан с неким обољењем.

Исто важи и за понављане, ритмичне покрете ногу током цијеле ноћи, који могу указивати на поремећај периодичних покрета удова. Ови трзаји разликују се од синдрома немирних ногу, код којег се јавља неугодан осјећај у ногама и неодољива потреба за њиховим помјерањем.

Како их смањити

Трзаје је тешко потпуно избјећи, али се њихова учесталост може смањити. Помаже одлазак на спавање и буђење у исто вријеме сваког дана, укључујући и викенде.

Спаваћа соба требало би да буде тамна, тиха и расхлађена на 18 до 20 степени, а електронске уређаје треба оставити најмање сат времена прије спавања.

Интензивне тренинге боље је обавити раније током дана, а вјежбање завршити најмање 90 минута прије спавања. Посљедњу кафу требало би попити најмање осам сати прије одласка на спавање, а дневни унос кофеина не би требало да прелази 400 милиграма.

Треба избјегавати и никотин и алкохол, јер алкохол, иако може изазвати поспаност, ремети структуру сна. Код стреса могу помоћи медитација, дубоко дисање, јога, топла купка или читање прије спавања.