Рад на црно у Српској и даље проблем: Колико је откривено непријављених радника?

„Али оно што се може рећи, да је доминантан рад на црно у реалном сектору у готово већини дјелатности, од грађевинарства, пољопривреде, туризма, угоститељства, па трговине, ја бих рекао и саобраћаја и можда у још неким дјелатностима, али има тога спорадично и у друштвеним дјелатностима, у здравству, приватан рад у здравству“, рекао је генерални секретар Савеза синдиката Републике Српске, Данко Ружичић.

Према подацима Инспектората Српске 2016. године око 800 радника било је без Уговора о раду, док је 2019. било 333 радника и 2022. број затечених радника на црно био је око 200. Сузбијање рада на црно и сиве економије остаје у фокусу дјеловања Инспектората Српске, каже Душканка Николић, додаје да је у протеклих девет мјесеци обављено око 6.700 контора радно-правног статуса запослених.

„Код послодавца је затечено око 10.500 радника и провјерен је њихов радно-правни статус од чега 155 радника није имало уредно регулисан радно-правни статус са послодавцем односно нису имали уговор о раду, по том основу послодавцима су изречене казне у износу од 238.000 КМ.“, рекла је портпарол Инспектората Републике Српске, Душанка Николић.

Контроле радника и послодаваца спроводи и Пореска управа Републике Српске. Посебна пажња усмјерена је на непријављивање радника, исплату дијела зараде „на руке“, али и друге облике пословања у сивој зони.

„Пореска управа РС је у прва три квартала 2026. године извршила укупно 2.888 контрола евидентирања промета преко фискалних уређаја, те су због утврђених неправилности издато 1.295 прекршајних налога на износ казне од 5,2 милиона КМ. Поред тога, инспектори Пореске управе Републике Српске су у истом периоду извршили и 279 контрола пријављивања радника, те су због утврђених неправилности издали 120 прекршајних налога на износ казне од 539.000 КМ, а у тим контролама је откривено 119 непријављених радника“, саопштила је Пореска управа Републике Српске.

Рад на црно је појава која је присутна 30-ак година, каже директор Уније послодаваца, те да се дешава уз сагласност и радника и послодавца.

„Радник не може остварити права из радног односа која му сљедују у формалном односу, а са друге стране послодавац ради један од највећих пореских прекршаја који постоји у једној заједници, они представљају нелојалну конкуренцију послодавцима који исплаћују плате у цјелости, тако да можемо рећи да је то трострука штета, свакако то се треба смањити на најмању могућу мјеру у нашој заједници“, рекао је директор Уније послодаваца Републике Српске, Саша Аћић.

Иако је број откривених случајева мањи него ранијих година, рад на црно и даље остаје изазов за институције. Његово искорјењавање захтијева ефикасније контроле, али и системска рјешења која ће подстаћи послодавце да послују у легалним токовима.