СПЦ и вјерници славе данас Сабор светог Јована Крститеља - Јовањдан, један од празника посвећених пророку који је крстио Исуса Христа.
Данас је за православне Србе велики празник. Као и сваког 7. јануара (по јулијанском календару, односно 20. јануара по грегоријанском календару) слави се Сабор светог Јована Крститеља.
Обиљежава се дан послије Богојављења, као сјећање на Крштење Исусово и улогу светитеља који је припремао народ за нову вјеру.
"Ја вас крстим водом, али онај што иде за мном јачи је од мене... Он ће вас крстити Духом Светим и огњем", ријечи су светог Јована при крштењу народа у реци Јордан, гдје је људе позивао на покајање.
Посљедњи пророк до Исуса, свети Јован се сматра заштитником затвореника, епилептичара, музичара, кројача, угоститеља, али и заштитником Малте, Јордана…
Поред тога што овог свеца славе као свог заштитника метлари и дрвосјече, у народу се на данашњи дан посебно слави дан кумства и побратимства, два духовна сродства, двије праве народне институције које су у народу изузетно поштоване.
Ове двије значајне духовне вриједности су оличене у светом Јовану, куму божијем. У народу се сматра да је духовно сродство јаче од оног по крви и млијеку, зато је свети Јован посебно поштован не само у обредима већ и у клетвама и заклетвама.
Отуд и изрека: "Кумим те Богом и Светим Јованом".
Свети Јован је у народу добио својеврсну биографију, па се отуда и различито назива: Јован Крститељ, Јован Претеча, Јован Главосек, Јован Свитњак, Јован Наруквичар, Јован Метлар, Јован Биљобер, Јован Пилоделац, Јован Громодол и још сијасет других имена.
Од младости је био посвећен вјери и као бранилац јавног морала супротстављао се разврату римског друштва који је у његово вријеме достигао врхунац.
Свети Јован је јавно осудио и цара Ирода Антипу који је преотео жену свом брату Филипу.
Царица Иродијада је, каже предање, наговорила кћерку Саломе да од Ирода затражи главу Јованову. Занесен Саломином игром, Ирод је наредио погубљење Јована Крститеља.
Овом догађају посвећен је посебан празник познат као Усјековање главе Светог Јована Крститеља, а на иконама се слика светитељ који у десној руци држи своју одсјечену главу.
ИЗГУБЉЕНИ ОБИЧАЈ ЈОВАЊДАНА
Дани од Божића до Богојављења називају се некрштени дани, а дани од Богојављења, од којих је први Јовандан, до Ускршњих поклада називају се крштени. Због тога је у народу остало вјеровање да се крштење и вјенчање могу обављати тек од данашњег дана надаље, од Дана кумства, побратимства и пријатељства, а не ваља се, каже народ то радити у некрштене дане.
За Јовањдан не постоје посебни обичаји осим, уз резања колача и освештања куће вјерника који славе овај дан, прања иконе. На овај дан су се иконе износиле из кућа, послије јутрења, на ријеку, канал, бунар и умивале су се, условно речено, брисале крпом поквашеном том водом.
Обичај је одавно нестао, а вјеровало се да ће се оном ко то прекрши, те године одузети руке и ноге и други обичај да се на овај дан ђца, млади побратиме, обичајно у најближем манастиру за вријеме молитве и да се на овај дан позива у госте кум, стари породични или бира кума она породица која нема старо кумство.
О ЖИВОТУ ЈОВАНОВОМ
Међу личностима јеванђелским које окружују Исуса, личност Јована Крститеља заузима посебно мјесто, како по свом чудесном доласку на свијет и начину живота, тако и по свом трагичном изласку из свога живота.
Према предању, био је такве моралне чистоте да се прије могао назвати анђелом него смртним човјеком, а једини је од свих пророка који је свијету могао и руком показати онога кога је пророковао.
Вјеронаука учи да је последњи пророк Јован Претеча, "измољен од бездетих" јеврејског свештеника Захарија и жене му Јелисавете, рођен по Божјем плану на прелому времена које се описују Стари и Нови Завјет.
Сам Христ је за Јована Претечу рекао да је највећи између рођених од жена. Данашњи празник под називом Сабор Светог Јована Крститеља је спомен на значајну улогу овог светитеља у крштењу Христовом.
Овај празник је и признање цркве Јовану, јер је послужио тајни божанског крштења, положивши руку на главу Христа и погрузивши га у води Јордана. Тако се главна животна улога овог пророка одиграла на Богојављење.
Црква учи да је Јован почео да проповиједа приближавање царства небеског шест мјесеци прије Христа. Најављивао је да за њим иде већи јачи од њега.
Као неустрашиви поборник правде јавно је разобличавао пророке својих савременика, опомињући их да донесу род достојан покајања и да се не уздају у Аврамово очинство него у своја дјела.
Тако је цара Ирода јавно изобличио зато што је узео за жену снаху Иродијаду иако јој је муж, Иродов брат Филип, био жив, што га је коштало живота.
У хришћанству се поштује као светац, пустињак и мученик, претходник Исусов. У исламској традицији је познат као пророк Јахја ибн Закарија (арапски: يحيى بن زكرياYaḥyā ибн Zakarīyā).
У јудаистичкој религији Јовановог времена је постојало неколико праваца. Фарисеји су били значајна странка, и вјеровали су у васкрсење мртвих, божанску правду у сљедећем животу, анђеле, људску слободу и божије провиђење. Садукеји су били конзервативнији, држали су власт у Храму и нису вјеровали у васкрсење и вјечност душе. Есени су били аскетска заједница која је очекивала скору апокалипсу. Неки научници сматрају да је Јован био под утицајем есена, који су упражњавали обредне ритуале чврсто повезане са крштењем, иако за то нема директних доказа.
Према хришћанском предању Јован Крститељ је погубљен по наговору Херодијаде, жене Ирода Антипе, којима је приговорио због прељубе, јер се Иродијада удала за краља Ирода, брата њеног мужа Филипа, који још бјеше жив.
Иродијада је била мајка лијепе плесачице Саломе, са којом се договорила да плесом очара Ирода и да му заузврат тражи Јованову главу. Ирод је ухапсио Јована и затворио га у тамницу, да би касније наредио да му одрубе главу, и на пладњу је изнесу Херодијадиној ћерки Саломи.
Исус након Јовановог погубљења није одбацио његова учења, већ је у проповиједима наставио да велича његов лик и дјело, називајући га анђелом и "Илијом који ће доћи“ (Матеј 11:7-15).
Међутим, за разлику од Јована, Исус је пио вино и није постио. Јеванђеља преносе да су Јованови ученици приговарали Исусу и његовим ученицима зато што не посте.
Мандејци, који себе сматрају настављачима Јовановог учења, Исуса сматрају „лажним месијом“ (мшиха кдаба) који је изопачио учење које му је повјерио Јован.
ПОШТОВАН У ЦЕЛОМ СВИЈЕТУ
Најстарије поштовање везано уз Јована Крститеља односи се на чашћење његова гроба у Себасти, недалеко од данашњег Наблуса у Палестини.
Према православном предању, апостол Лука је покушао да пренесе Јованово тијело из Севастеје у Антиохију, но успио је да добије и пренесе само једну руку која се у Антиохији чувала до десетог вијека, па је послије пренета у Цариград, одакле је нестала у вријеме Турака.
Реликвије светог Јована Крститеља се данас чувају у цркви св. Силвестра у Риму и у Амијену у Француској, и у Cetinjskm манастиру у Црној Гори.
Св. Јован Крститељ од почетка веома поштован у хришћанском свијету. У средњем вијеку, његов празник (Ивањдан) звали су "љетњи Божић". Једна од највећих хришћанских базилика, она у Дамаску, је посвећена Јовану Крститељу. Данас је у њој џамија.
У част св. Јовану Крститељу, подигнуте су многе цркве почевши од Латеранске базилике у Риму, папинске катедрале.
Хришћани прослављају Јованове празнике неколико пута у години. У Римокатоличкој цркви његово се рођење слави као светковина 24. јуна, а мучеништво, некад називано и Главосјек св. Јована Крститеља, као спомендан 29. августа.
Српска православна црква слави га 7. јануара по јулијанском, а 20. јануара по грегоријанском календару, дан рођења Св. Јована прославља 7.јула (24. јуна по јулијанском календару), а дан његове смрти обиљежава празником Усјековање (грегоријански 29. август/јулијански 11. септембар).
Вјерници врло често дају Јованово име дјеци, и код православаца и код католика. Православци славе крсну славу Светог Јована, а католици обично славе имендан.
(Мондо.ба)
