Српска православна црква и њени вјерници славе Светог Бенедикта Нурсијског.
Преподобни Бенедикт из Нурсије у Италији (480-543), брат близанац свете Схоластике, сматра се оцем западног монаштва у Европи и једним од највећих светих отаца Христове вјере.
Рођен у Нурсијској области у Италији 480. године, од родитеља богатих и знаменитих. У школи се не задржа дуго, јер сам увидје да због књижног учења може изгубити “велики разум душе своје”. И изиђе из школе “ненаучен мудрац и разуман незналац”. Побјегне у неки манастир гдје га инок Роман замонаши, послије чега повуче се у једну врлетну гору гдје у пећини оста преко три године на великом труду око своје душе.
Роман му доношаше хљеба и спушташе са врлетне стијене на канапу до пред пећину. Кад се прочу по околини, он, да би избјегао славу од људи, удаљи се из те пећине. Бјеше према себи врло суров.
Једном кад га нечисти бијес тјелесне похоти спопаде, он се скиде наг и ваљаше по коприви и трњу, док не одстрани од себе и сваку помисао о жени. Обдари га Бог многим даровима духовним: прозираше, исцјељиваше, изгоњаше зле духове, васкрсаваше мртве, јављаше се другима и на јави и на даљини у сну. Једанпут прозре, да му је наслужена чаша вина с отровом. Он прекрсти чашу, и чаша прште.
Оснива 12 манастира и устројава живот монаха по принципу „Ора ет лабора“ тј. моли се и ради. Доцније се створио нарочити ред бенедиктинаца, који и данас постоји у Римокатоличкој цркви. На 6 дана пред смрт он нареди да се отвори његов гроб, раније припремљени, јер светитељ прозре да му је крај близу. Сабра све монахе, посаветова их и предаде дух свој Господу, коме је верно послужио у сиромаштини и чистоти. Његова рођена сестра, Схоластика, живјела је у једном женском манастиру, па угледајући се на брата свога и сама се много подвизавала и дошла до великог духовног савршенства.
Кад свети Бенедикт испусти душу своју, два монаха, један на путу, а други опет у некој удаљеној ћелији на молитви, видјеше истовремено исту визију: пут од земље до небеса застрт скупоцјеним тканинама и освијетљен по странама редовима људи; на врху тога пута стајаше неки човјек неописане красоте и свјетлости, који им рече, да је тај пут спремљен за Бенедикта, Богу омиљенога. По тој визији та два брата сазнадоше да је њихов добри игуман отишао из овога свијета.
Скончао је мирно 543. године и преселио се у вјечно царство Христа Цара.
Обичај на светог Бенедикта Нурсијског је да се вјерници помоле овоме свецу за здравље и запале свијећу у цркви.
