
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Михољске задушнице падају увијек у прву суботу прије Михољдана, а у народу су познате као јесење задушнице.
„У српском народу постоје обичаји да се на Задушнице излази на гробове предака и износи храна. То је веома погрешно, али је толико укоријењено у српској култури да су и свештеници прећутно реаговали на ову појаву. Оно што је једино потребно однијети на гробове јесу свијећа, вино и жито које се приноси за жртву преминулих“, рекла је за РИНУ етнолог Снежана Ашанин.
Она додаје да се на Задушнице пшеница носи у цркву, у којој ће је свештеник освештати и прелити вином које је симбол Христове крви. Наравно, неопходна је и упаљена свијећа, која представља симбол вјечне свјетлости за наше преминуле.
„Оно што је најважније јесте да се припрема жито, у народу познато као кољиво, које се прилаже за душе мртвих. Зато то зрно пшенице представља жртву, а затим и рађање новог живота и управо је то тај бескрајни круг“, каже етнолог.
Осим Михољских, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске (љетне), прољећне у седмици прије почетка Великог поста те Митровске (зимске) задушнице, преноси Б92.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
Најчитаније
16
47
16
27
16
16
16
15
16
02
Тренутно на програму