Не износите ово сутра на гробље, велики је гријех

Тада се одлази на гробље, пале се свијеће, уређују гробови и упућују молитве за покој душа оних који више нису са нама.

Ипак, у жељи да испоштују обичаје, поједини вјерници понекад се више усредсреде на оно што ће понијети на гробље него на сам смисао овог дана. Умјесто молитве и тихог сјећања, у први план долазе пуне корпе хране, богате трпезе и количина онога што ће се подијелити.

Свештеници зато често подсјећају да суштина Задушница није у раскоши, већ у молитви, љубави према покојницима и милостињи. Храна није намијењена преминулима, већ се може подијелити живима као знак пажње и доброчинства у њихово име.

Зашто се на гробове не износе велике количине хране?

Једна од честих грешака јесте увјерење да се покојницима на тај начин нешто приноси или да је количина хране показатељ поштовања према њима. У православној традицији, међутим, најважније мјесто имају молитва за преминуле, паљење свијећа и чинови милосрђа.

Савјети

Корисни савјети прије зиме: Како смањити рачун за гријање?

Храна која се припрема или доноси на гробље може се подијелити са људима којима је потребна помоћ или са онима који су дошли да одају пошту покојницима. На тај начин се сјећање на преминуле повезује са добрим дјелима и бригом о живима.

Зато нема потребе да се припрема раскошна гозба нити да се породице међусобно упоређују по томе колико су хране донијеле. Много је важније да се дан проведе достојанствено, уз молитву и поштовање према свима који су дошли на гробље.

Алкохол, цигарете и гласно понашање нису примјерени гробљу

Још једна грешка јесте претварање посјете гробљу у прилику за прекомјерно конзумирање алкохола или понашање које нарушава мир других људи.

Према православном схватању, гробље је мјесто молитве и тихог сјећања, па су опијање, пушење и недолично понашање непримјерени. У појединим крајевима постоји обичај да се гроб прелива црним вином у облику крста, али тај обичај не треба мијешати са конзумирањем алкохола на гробљу.

Важно је водити рачуна и о начину на који разговарамо. Гласно позивање, свађе, непристојне шале и понашање које узнемирава друге посјетиоце не уклапају се у дух Задушница.

Овај дан требало би да протекне у миру, уз поштовање према покојницима, њиховим породицама и свима који су дошли да се помоле.

Зашто је важно не одбијати сиромашне и не тјерати људе од гроба?

Задушнице се традиционално повезују и са милостињом, односно помагањем онима којима је помоћ потребна. Дјељење хране у спомен на покојника један је од начина на који се сјећање на преминуле повезује са добрим дјелима.

Због тога је важно да се храна не посматра као нешто што служи само за испуњавање обичаја, већ као прилика да се некоме помогне. Ако породица донесе храну како би је подијелила, смисао таквог чина управо је у доброчинству и пажњи према другима.

Није примјерено ни да се људи који приђу гробу с намјером да помогну или приме понуђену храну вријеђају и тјерају. Задушнице су прилика да се подсјетимо да су пред Богом сви људи једнаки и да се љубав према покојницима показује и кроз однос према живима.

Задушнице нису дан за сујевјерје и страх

Око црквених празника и народних обичаја често се преносе различита вјеровања о томе шта се смије, а шта не смије радити. Нека од њих заснивају се на локалној традицији, док друга могу да изазову непотребан страх и осјећај кривице.

Михољске задушнице не би требало посматрати кроз призму застрашујућих предсказања или вјеровања да ће одређени поступак аутоматски донијети казну. У средишту православног обиљежавања овог дана налазе се молитва за покојне, сјећање, доброчинство и поштовање.

Ако нисте сигурни како се одређени обичај правилно обиљежава, најбоље је да се посавјетујете са свештеником. Тако ћете лакше разликовати црквено учење од обичаја који су се временом развили у различитим крајевима.

Суштина Михољских задушница није у томе колико је хране донијето на гробље, колико је цвијећа купљено или колико је новца потрошено на уређење споменика. Најважнији су искрена молитва, достојанствено понашање и добро дјело учињено у спомен на оне којих се сјећамо.

(Она.рс)