Вриједна породица Лазаревић из села Мршинци код Чачка се генерацијама уназад бави пољопривредом и узгајањем пољопривредних култура, а највише паприке.
Временом, постали су познати широм Шумадије као произвођачи добре и крупне паприке, како шиље, тако и бабуре, а сада је за њих чула цијела Србија јер су одлучили да поклоне паприку која има ситна оштећења, али је сочна и употребљива за ајвар као и она првокласна.
Лазаревићи су се на овај потез одлучили упркос тешкој години за производњу која је почела честим временским неприликама, градом, плављењем оближње ријеке, па и рушењем моста који им је био једина веза ка већим продајним центрима.
До сада су поклонили више од 500 килограма паприке, а све што треба да урадите је да одете по њу.
Лазаревићи се од памтивијека баве пољопривредом, а посљедњих двадесетак година гаје искључиво паприку.
Одавно имају своје сталне и задовољне муштерије, труде се да придобију нове, а боре се и против честих временских неприлика и то на разне начине.
Упркос тешкој години, ипак су се опредијелили на један хумани потез.
Мина (20), најмлађи члан породице Лазаревић објавила је у једној чачанској групи на Фејсбуку да поклањају сву паприку са ситним оштећењем.
"Свакодневно имамо паприку коју не продајемо због малих оштећења. Одлучили смо да сву ту паприку поклонимо. Свако заинтересован може доћи до Мршинаца и узети паприку, само је потребно да ми се тај дан најави“, написала је Мина и направила потпуни колапс на друштвеним мрежама.
Хуманост на дјелу
"Одувијек сам жељела да урадим неку лијепу ствар за некога, нешто што ће некоме много значити. Увијек има паприке која није друга класа и ми ту паприку нормално продајемо, али по јефтинијој цијени. Она није пуно оштећена него или нема лијеп облик или има тамну мрљу која наговјештава да ће убрзо да иструли. И онда смо се договорили да такву паприку не продајемо него да је поклонимо. Она је одлична за печење и ајвар, а сад је сезона. Притом, тегла ајвара је јако скупа. Овако, макар, породице га могу саме направити, да га не купују", прича Мина.
Само неколико секунди након њене објаве, заинтересовани људи почели су да се јављају.
Њен потез су многи поздравили, а чак су јој и нудили новац за куповину паприке, без обзира што је написала да поклањају.
"Многи су се јавили и нудили су да купе паприку, међутим ми смо остали при томе да нећемо да узимамо новац. Та паприка сигурно значи некоме ко нема новца или ко није у финансијској могућности да ове године спрема зимницу. Много људи се јавило, нагомилале су се поруке и онда сам схватила да смо у великом проблему. Нисам знала како да направим селекцију људи јер у том тренутку није било довољно паприке за све", објашњава ова млада дјевојка.
Пошто није имала пуно времена за селекцију оних којима је паприка најпотребнија, Мина је покушала да на неки начин одреди приоритете.
"Имали смо и непријатних искустава, рецимо, људи дођу и узму паприку и више нам се никада не јаве. А нама је пуно срце само да нам кажу ‘хвала’ и да знамо да смо им помогли. Међутим, писали су људи о својим проблемима, било је и самохраних мајки које су се јављале, тако да су они некако били приоритет, а потом су на реду били остали који су нам писали. Било је и оних који су у замјену за паприку, понудили своју помоћ у виду брања, међутим брање паприке није лак посао и некада може доћи до веће штете него користи, тако да није било потребе за тим. Али је лијепо знати да на те људе који узму паприку од нас, можемо да рачунамо у будућности. Понуде нам неке друге своје услуге, кажу ‘ Е, ако вам буде требало, ту смо за то и то…’ Те ријечи много значе“, истиче Мина.
Мама Далиборка главна, Мина, сестра и остала екипа помажу
Главни "актер“ ове приче је свакако мама Далиборка, која узгаја паприку, док јој кћерке помажу. И то не само оне, него и њихови момци.
"Моја мама је мени најважнија на свијету, она је моја љубав и понос и ја сам срећна што јој помажем. Ту су, наравно, и моја старија сестра, наши момци, али и дједа. Сви смо заједно у овоме и сви смо ове године главна радна снага. Знате и сами, јако је тешко наћи раднике, а и надница је велика. Овако, помажемо ми, укућани. Ја сам задужена за директно уговарање, људи ме контактирају на друштвеним мрежама, наручују и купују од нас. Радимо и директну продају од куће, такође вршимо и доставу, што је уједно и мој највећи дио посла јер ја заказујем пакете. Имали смо тезгу у граду, међутим због обима посла, не стижемо да продајемо на тај начин", прича Мина за "Нова.рс".
Лазаревићи нису имали сјајну годину за собом, као ни већина пољопривредника, али су ипак успјели да сачувају већину рода.
"Два пута нас је погодио град, плавила нас река, али опет смо се некако извукли. Осигурани смо, уз знање моје маме и људе који су укључени у све ово, успјели смо све то да спасемо и да на крају имамо добар род. Нисмо имали као прошле године, али добро. Поред свега тога, ове године се срушио и мост у селу, па су нам због тога прекинуте многе везе ка Мрчајевцима. Али идемо даље, шта да се ради?“, позитивна је Мина.
Тренутна цијена паприке је 180 динара по килограму, а Мина каже да планирају наредних дана да је спусте на 160.
"Ипак је сада други круг, односно друго коло паприке. Никада други круг не може да прође као први. У сваком случају, ми смо задовољни. А драго нам је и што су и други задовољни. Нажалост, нема паприке на све, значи оно што има у датом тренутку, ми то и подијелимо. Драго нам је ако смо на овај начин успјели можда неком да олакшамо спремање зимнице, које ће по свему судећи ове године због виших цијена доста више да кошта", каже Мина за крај разговора.
