Игуманија Стефанија са само 20 година посветила је живот Христу. Још као дијете, осјећала је Божију љубав - знала је какав живот жели да живи. Рођена у Никшићу, граду Светог Василија, свјетлост православне вјере призивала ју је од малих ногу.
Након Грчке, Игуманију пут води у манастир Ћелије. Један сан, био је кључан за ту одлуку.
Посебно мјесто у њеном срцу има Италија. Тачније, сунчана Калабрија. Петнаест година сама је обнављала тамошњи хиљаду година стар грчко-православни манастир васељенске патријаршије. Јужна Италија некада је била Велика Грчка, земља отаца, мученика, имала је и више од 43 хиљаде манастира.
Није било лако, признаје Игуманија - становници је годинама нису хтјели поздравити, а данас је почасни гост овог мјеста. Кроз осмијех прича, када је стигла у Италију једино што је знала рећи је "ћао“. Међутим, то је није спријечило да послуша вољу Божију и шири православну вјеру.
Велика јој је част служити у Манастиру Медна у Мркоњић граду. Он почива на моштима Светог Серафима игумана, Авакума и Мардарија. За ископавање и откривање моштију тројице монаха заслужна је Петра Топић, којој су се још као седмогодишњој дјевојчици, први пут указали у сну. Према њеним визијама дошли су из Петро-павловог манастира код Требиња, а послије су мученички погубљени. Манастир је познат по разним чудима и исцјељењима.
Вјера, љубав, мир и живот у Христу - чувар манастира Медна својим дјелима служи као прави примјер свих ових вриједности. Јер заиста, како и сама каже, уколико љубимо и волимо ближње своје, Бог већ живи у нама.