Најопаснија европска змија уочена на Златибору

"Изузетно лијеп примјерак женке Поскока, планина Златибор, клисура Грижа потока...", наводи се у опису фотографија са лица мјеста на Фејсбук групи Путујмо по Србији.

Србија

Потпуно изгорјела фабрика у Србији, има повријеђених

Аутор даље описује и како је закључио да је ријеч о женки, како их препознати и разликовати.

"Разликовање мужјака и женке поскока (Випера амодyтес) заснива се на полном диморфизму, који се најлакше уочава кроз боју, шаре и величину. Ево кључних разлика: Боја и шаре: Мужјаци су углавном свијетло-сиви до пепељасти са јасно израженом, тамном цик-цак шаром дуж тијела. Женке су обично браонкасто-смеђе, бакарне или наранџасте нијансе, а њихова цик-цак шара је мање изражена и свјетлија, теже се разликује од основне боје тијела. Величина: Мужјаци су генерално нешто већи и дужи од женки", наводи он.

Искусни змијоловац Владица Станковић прије двије недјеље је извлачио поскока из једне српске породичне куће.

Хроника

Окончана обдукција дјетета преминулог у приједорској болници

"Иначе, у мом послу 97 одсто свих интервенција чине неотровне змије, док се у свега 3 до 5 одсто случајева ради о отровницама. Ипак, дешава се. Има поскока, има проблема по Србији, а ми смо ту да их рјешавамо како знамо и умијемо. То се дешава првенствено у сеоским кућама и викендицама гдје људи не бораве по 24 сата дневно. Тамо гдје нема сталног кретања, глодари први направе рупе и станишта. Змије се само надовежу на њих, користе њихове канале и прате извор хране. Када им се поклопе храна, вода и мир, оне ту бораве и то постане њихово привремено станиште", објаснио је недавно искусни ловац.

Испричао је и да се хватање поскока догодило у Прокупљу, али да не постоји тачно мјесто у Србији гдје отровница има највише, већ да се могу појавити било гдје куда им клима погодује.

Градови и општине

Ацо Станишић финансира матурско вече свим паљанским ученицима

"Конкретно, овај случај је био из околине Прокупља. Тамо их има, као и у осталим дијеловима Србије, осим у Београду и Војводини гдје их нема. Нормално је да отровнице постоје у природи. Поскоци се налазе на надморским висинама од 200 па све до 2.200 метара. Негдје их има више, негдје мање, али то је сасвим уобичајена појава сваке године", истиче даље Владица.

Како објашњава Владица, у Србији постоје три врсте отровница - поскок, шарка и шарган.

"Поскок је наша најпознатија и најјача отровница, не само код нас него и у Европи. У просјеку нарасте од 70 до 80 центиметара, мада у неким кањонима, гдје немају природних непријатеља, могу да се нађу и крупнији примјерци који одскачу од просјека. Поред њега, имамо и шарку, која се среће изнад 600 метара надморске висине, као и планинског шаргана. Шарган је веома риједак, угрожен и живи само на високим планинама попут Шаре или Проклетија", додаје.

(Телеграф)