Број дјеце без родитељског старања прошле године износио је 70, од тога, 58 је смјештено у хранитељске породице. Остала дјеца смјештена су у Дом за дјецу, а колика је важност постојања професионалних хранитељских породица у АТВ Јутру говорила је Санела Тривунџа из Центра за социјални рад.
"На евиденцији имамо око 46 хранитељских породица, од тога шест породица се бави специјализованим хранитељством. То је хранитељство за дјецу са потешкоћама у развоју. Када је у питању стандардно хранитељство, морамо рећи да имамо далеко већи број сродничких хранитељских породица, а далеко мањи професионалних хранитељских породица. Наша потреба је за професионалним. Сродничке хранитељске породице су оне које преузму бригу о члану породице након смрти једног или оба родитеља. Они се не баве даље професионалним хранитељством, тј. да узимају другу дјецу која се нађу у стању потребе", каже Тривунџа и истиче да је потребна сваког Центра за социјални рад више професионалних хранитељских породица. У Бањалуци их имају око 20, што је недовољно.
"У хранитељске породице се збрињавају дјеца без родитељског старања или без адекватног родитељског старања. Ради се о дјеци која су запуштена или занемарена. Тада се та дјеца измијештају из своје биолошке породице и збрињавају се у хранитељску породицу која им пружа сву потребну бригу која је потребна за развој дјетета".
Дјеца у хранитељској породици могу да остану током редовног школовања или најкасније до 26. године живота. Хранитељство се показало као боља опција од институционалног смјештаја.
О детаљној процедури потребно је обратити се Центру за социјални рад.
"Заинтересовани појединци, брачни парови или ванбрачни парови могу да се обрате Центру за социјални рад гдје добијају смјернице, потребну документацију. Постоји сет документација која је потребна да се прибави. Основне ствари су да се ради о пунољетним лицима, да су пословно способни, радно способни, да нису кажњавани, да имају стамбени простор у којем могу да приме дијете, али највише од свега да имају хумани мотив да се брину о дјетету. Улога Центра за социјални рад је подршка. Обавезан дио сваког хранитеља је да прође обуку гдје добија основна знања о дјеци која долазе из система социјалне заштите. Пролазе програм обуке који им служи у даљем бављењу хранитељством", каже Санела Тривунџа из Центра за социјални рад.
Центар за социјални рад смјешта дјецу у хранитељску породицу, законом је регулисана финансијска подршка за смјештај дјетета, постоји накнада за хранитељски рад и имају континуирану стручну подршку од стране тима центра за социјални рад за све вријеме у којем дијете борави у хранитељској породици.
"У просјеку су то људи средњих година. Најчешће хранитељи и јесу брачни парови који имају биолошку дјецу, али су имали жељу да помогну и другој дјеци. То је најчешће. Има и млађих, има и парова који немају своју биолошку дјецу, али на хранитељство гледају као на могућност да се пронађу у улози да стекну искуство и пруже љубав дјеци која нису њихова биолошка дјеца", каже Тривунџа.
