Профит или здравље: Јесу ли привредници за забрану пушења у затвореним просторима?

На завршној јавној расправи, која је у петак одржана у Бањалуци, сви учесници, међу којима су били и љекари и пацијенти, сложили су се да међу младима пушење постаје све већи проблем, а употреба електронских цигарета расте брже него код одраслих. Међутим, поручено је и да је неопходно јачати превентивне активности и контроле како би се смањио број пушача без подстицања црног тржишта дувана.

Међу новинама предвиђеним нацртом закона о заштити здравља становништва од дуванских и осталих производа за пушење је забрана продаје такозваних нових производа, односно електронских цигарета и осталих производа за пушење млађима од 18 година, што до сада није било законски регулисано.

Између осталог, дефинисана је јасна забрана пушења у затвореним јавним просторима, уз утврђене изузетке, али и прописане услове у погледу простора и опреме, а предложено је и да се потпуно забрани излагање дувана и дуванских производа на продајним мјестима.

Далибор Шајић из Удружења послодаваца угоститељства и туризма "Хорека" истакао је да подржавају забрану пушења у затвореним јавним просторима, али да је став овог удружења да та мјера мора бити апсолутна и јасно дефинисана.

"Најмањи је проблем налијепити обавјештење да је пушење забрањено и склонити пепељаре, али проблем настаје када угоститељски радник мора да приђе госту, упозори га да не може конзумирати дуван јер угрожава здравље других и затражи да напусти локал. У таквим ситуацијама долази до озбиљних инцидената. Зато сматрамо да одговорност треба ставити на физичко лице које прекрши забрану, а не на угоститеља или радника, јер он то једноставно не може исконтролисати", нагласио је Шајић, преноси "Глас".

Додао је да питање излагања и продаје дуванских производа не погађа само трговце, него и угоститеље.

"Неопходно је да се приликом израде оваквих прописа узму у обзир и интереси привреде, како би се обезбиједила равнотежа између заштите здравља и опстанка угоститељске дјелатности", истакао је Шајић.

Предсједник Управе привредног друштва "Глас Српски - трговина“ Невен Копања истакао је да се републичко Удружење трговаца, који запошљавају 59.000 људи у Српској, већ писмено обратило надлежним институцијама са примједбама на предложени документ.

"Наше примједбе односе се на два члана који се тичу излагања дуванских производа, посебно када су у питању малопродајни објекти, киосци и мале радње. То није исто што и рекламирање. Само бих молио да се обрати пажња на то да је БиХ јединствен економски простор и да је јако тешко ако се Република Српска и ФБиХ не прилагођавају једни другима, посебно код оваквих питања и забрана продаје појединих производа", нагласио је Копања.

Он је упозорио да би, уколико се документ усвоји у садашњем облику, могло доћи до бројних нелогичности и проблема у пракси.

"Имамо ситуацију да ће уколико овакав документ буде усвојен, у Источном и федералном Сарајеву, у размаку од десет метара, постојати малопродајни објекти од којих једни смију продавати одређене дуванске производе, а други не. Шта ће то значити у пракси, сви врло добро знамо. Доћи ће до повећања црног тржишта, посебно у локалним заједницама које се налазе уз ентитетске границе", поручио је Копања.

Посебно је истакао да се одредбе које се односе на излагање производа директно тичу опстанка малих трговина.

"То у ФБиХ није доведено у питање. Тамо није забрањено излагање производа нити се то третира као рекламирање. Зато молим да не радимо нешто што у пракси неће бити проводиво, што ће довести у питање легално тржиште, а неће дати очекиване здравствене ефекте", казао је он.

Копања је додао да у потпуности разумије медицинске аргументе и све што стручњаци из те области износе, али да је неопходно да се у процесу доношења одлука поштују сви кораци.

"Ми само тражимо да се не прескачу кораци приликом доношења овако важних рјешења", нагласио је Копања.

Економиста Саша Грабовац истакао је на јавној расправи да ово удружење већ неколико година у сарадњи са Управом за индиректно опорезивање БиХ реализује акцију "Стоп шверцу“, чији је главни циљ сузбијање црног тржишта дувана, због свих посљедица које раст тог тржишта доноси грађанима.

"Иако је здравље на првом мјесту, као економиста сматрам да треба подсјетити да је БиХ отворено тржиште са великом флуктуацијом роба и људи, што одмах представља потенцијалну опасност. У случају забране одређених врста производа у Српској врло је лако могуће да ће грађани, сивим каналима, набављати ту робу у сусједним земљама, попут Хрватске. Наше црно тржиште се већ показало као веома инвентивно у прескакању законских баријера и намјера законодавца, на суптилан и комплексан начин, настављајући да остварује високе и нелегалне профите", истакао је Грабовац.

Он је додао да би уколико дође до забране, одређена врста робе сигурно завршила у нелегалном промету, управо због отворености економског простора.

Подсјетио је да је Удружење користило податке УИО, полазећи од периода када је дошло до повећања пореза и акциза, односно 2009. године када је БиХ почела да усклађује своју акцизну политику са Европском унијом.

"Тада је било издато 535 милиона комада акцизних маркица, док је 2020. тај број пао на 185 милиона. То би на први поглед значило да се за толики број смањило пушење. Међутим, свједоци смо да то није случај, јер се један значајан дио потрошње прелио на црно тржиште", рекао је Грабовац.

Он је упозорио да у случају забране постоји опасност да се тржиште отвори још више ка нелегалној продаји, а коначни циљ, а то је да се мање конзумирају дуван и слични производи, неће бити лако остварив.

"Али до тога морамо доћи постепено, узимајући у обзир и чињеницу да БиХ од акциза годишње убире 1,1 милијарду КМ. У супротном, дошло би до наглог пада буџетских прихода, а сви би прешли на црно тржиште. То би изазвало додатне фискалне проблеме", објаснио је он.

Далибор Шајић је рекао да само у Бањалуци има око 1.400 локала, па би било нереално очекивати да сваки позив угоститеља полиција може испратити.

"То је само једна од примједби због којих сматрамо да је потребно да у комисији за израду овог документа, поред девет чланова медицинске струке, буде предложен и десети члан који би долазио из Уније послодаваца или Привредне коморе, како би се обезбиједили конкретни примјери из праксе и реална слика", поручио је он.