Расте ризик од поплава: Ријеке у БиХ биљеже пораст водостаја
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Водостаји појединих ријека у Босни и Херцеговини биљеже значајан пораст, а најизраженије промјене забиљежене су на Неретви, посебно на подручју Мостара и Баћевића. Јутарња мјерења показују да је ниво ове ријеке за само 24 часа порастао за више од пола метра, док раст биљеже и Босна те неколико њених притока.
Према подацима Агенције за водно подручје Јадранског мора, Неретва је на мјерној станици у Мостару јутрос у 9 часова достигла 314 центиметара. То је чак 54 центиметра више у односу на мјерење претходног дана.
Посебно изражен пораст забиљежен је у јутарњим часовима. У периоду између 5 и 7 часова водостај је порастао са 265 на 313 центиметара, што указује на убрзано повећање нивоа ријеке у кратком временском периоду.
Друштво
Новембар донио и минус у Српској
Убрзано повећање водостаја Неретве, али и раст нивоа Босне и њених притока, разлог су за појачан опрез, посебно у подручјима уз ријечне токове. Уколико се тренд раста настави, постоји могућност додатног погоршања хидролошких прилика и локалног излијевања воде на критичним дионицама.
Ипак, тренутни водостај још је испод нивоа забиљеженог 27. октобра, када је на мјерној станици у Мостару измјерено 436 центиметара.
Пораст водостаја забиљежен је и на другим мјерним станицама дуж тока Неретве. Код Баћевића је ниво ријеке у посљедња 24 часа повећан за 55 центиметара и достигао је 228 центиметара.
Код Житомислића забиљежен је нешто блажи раст од 12 центиметара, док је на појединим низводним мјерним станицама ситуација другачија.
Друштво
"Екипе на терену, сви путни правци проходни"
Тако код Драчева и Габеле водостај биљежи благи пад, што показује да промјене нису једнако изражене дуж цијелог тока ријеке.
Расте и Босна, посебно њене притоке
Пораст нивоа воде биљежи се и у сливу ријеке Босне. Највећа промјена на главном току забиљежена је код Маглаја, гдје је водостај повећан за 17 центиметара и износи 54 центиметра.
Код Доњег Улишњака забиљежен је раст од 16 центиметара, док су на мјерним станицама код Љубнића, Завидовића и Косове измјерена повећања од по 12 центиметара. Код Добоја је водостај виши за осам центиметара.
Још израженије промјене биљеже поједине притоке Босне. Гостовић је код Стиповића порастао за 34 центиметра и достигао 128 центиметара, док је Криваја код Маоче забиљежила раст од 26 центиметара.
Раст водостаја забиљежен је и на Оскови, која је код Доње Вишће порасла за 24 центиметра, а код Живиница за 17 центиметара. За исти износ порастао је и водостај Жељезнице код Кијева.
Пораст и на Дрини, Сава биљежи пад
Промјене су забиљежене и у сливу ријеке Дрине. Код Братунца је водостај порастао за 19 центиметара и достигао 84 центиметра.
За разлику од ове мјерне станице, код Фоче и Горажда нису забиљежене значајније промјене. Дрињача је код Шековића порасла за 12 центиметара.
Док већина наведених ријека и притока биљежи раст, Сава је међу ријекама чији водостај опада.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
