Софија Вучићевић је са 24 године доживјела мождани удар због којег је остала непокретна и није могла да говори. Данас, пет година касније, Софија ради на факултету, а посљедице удара су за њу прошлост захваљујући упорности и жељи за опоравком.
"Била сам кући и требала сам да кренем за Бањалуку. Ујутру сам изгубила говор, нисам знала о чему се ради, као ни моји родитељи. Била сам потпуно здрава, нисам имала ни висок притисак, нити ме је глава бољела. Онда је то ишло како је ишло. Имала сам тежак облик можданог удара, била сам у индукованој коми", каже Софија Вучићевић у АТВ јутру.
Она је изгубила функције руку и ногу и одмах је пала.
"Била сам мјесец дана у болници Кошево. Било ми је веома тешко причати. Проговорила сам као нека странкиња и након тога сам била у Зотовићу годину дана. То ми је много помогло и физички и ментално. Четири мјесеца сам лежала, а наредних мјесеци сам ишла као дневни пацијент. Након тога је почела корона и нисам могла да идем. Ја сам наставила неки вид терапије, али тренутно сада не идем више. Није да не могу да стигнем, али навикла сам да тренирам са тренером", каже Вучићевић.
Из болнице је изашла у колицима, била је непокретна и једва је причала.
"Тешко ми је било да спојим реченицу. Овај мој говор се вратио након три године. Вјежбала сам јер ми је било стало да се све врати у нормалу".
Она истиче да јој је највише помогла љубав од свих људи коју је имала током опоравка.
"Та размјена љубави ми је била највећи фактор да се ја могу борити са тим. И ја сам била млада и свашта ме је интересовало. Тежила сам ка вишим циљевима јер сам била амбициозна. Када вам се све ово деси схватите да су амбиције лијепе, али да је најважније његовање љубави. Када вјерујете у љубав све је могуће".
О њеном задивљујућем опоравку говорио је и проф. др Синиша Миљковић, начелник Клинике за неурологију УКЦ-а Републике Српске.
"Софија је велики борац. Сада ради активно на факултету и поред тако тешког облика удара. Захваљујући њеној упорности, жељи, стрпљењу, добро се опоравила. Сада је покретна и прича. Нажалост у то вријеме била је у Сарајеву гдје јој нисмо могли да дамо тромболитичку терапију да дамо, а то је један од облика терапије гдје њих 70-80 одсто након овакве врсте можданог удара остају покретни и други дан иду кући. Најновији облик терапије, та тромбектомија прије мјесец дана је била дјевојка из Приједора, исто тако без ризико фактора, са одузетом десном страном, немогунућошћу гутања и пала је у кому. Захваљујући професору Ђајићу, контактирали смо директора КЦ Београд, алармирали смо Хеликоптерски сервис, дјевојка је пребачена у Београд за сат, сат и по. Након шест сати од можданог удара урађена је та тромбектомија и прије два дана је била на контроли, дјевојка без икаквих посљедица", каже Миљковић.
Он поручује да је Софија примјер колико су воља и упорност значајни, нарочито код младих људи код којих је мозак "пластичан", тачније да може дио који није оштећен да преузме функцију дијела који је оштећен.
"Софија је то сама схватила и након пет година се вратила да ради на факултет. Морам истаћи значај колега из Траписта гдје имамо добру екипу на неурорехабилитацији који прате савремене методе опоравка", каже Миљковић и поручује да 90 одсто напретка зависи од самог пацијента.
"Она сада има неки минималан дефицит. Тај психички ефекат је помогао да се врати. Када причате са њом, она је као човјек који нема никаквог дефицита. Надамо се да ћемо нове инциденте избјећи", рекао је Миљковић.