Шта је кусур стратегија? У порасту број фалсификованих новчаница КМ

ЦББиХ је у 2024. години донијела одлуку о повлачењу новчаница пуштених у оптицај од 1998. до 2009. године, јер те новчанице нису имале унапређену заштиту од фалсификовања. Међутим, то није зауставило фалсификаторе, али да фалсификују и даље старе новчанице. Од откривеног броја, 207 комада су биле старе новчанице које су повучене из оптицаја.

У истом периоду регистровано је 122 комада фалсификованих кованица, што је мање у односу на исти период када је регистровано 171.

”Највећи дио новчаница које су достављене на вјештачење у Централну банку БиХ откривен је у комерцијалним банкама, приликом контроле полога готовине правних лица (трговина и слично). Осим тога, значајан број фалсификата потиче из полицијски запљена, односно у овом случају ради се о фалсификатима откривеним прије него што су стављене у оптицај”, саопштено је из ЦББиХ.

У погледу апоенске структуре, највише фалсификованих новчаница КМ је било у апоенима од 100 КМ (268) и 50 КМ (68), док је код фалсификованих кованица највећи број фалсификоване 1 КМ.

Кусур стратегија

Док се друштво у све већој мјери ослања на плаћање платним картицама, а фалсификоване новчанице тешко је протурити у маркетима, питање је на шта се тачно ослањају фалсификатори.

Стручњацу помињу ”кусур стратегију”. Наиме, употребна фалсификованих новчаница нема за намјеру куповину тим новцем, колико има добијање кусура. Тако да куповином ситних прозвода дајете фалсификован новац, а добијате легалан.

Из тих разлога најподобнија новчаница за употребу је она од 100 КМ. Видјети Андрића на 200 КМ је сумњиво само по себи тако да се употреба у том апоену избјегава, док све испод 50 КМ није вриједно ризика.

Подаци из Србије кажу да се фалсификовани динари често проналажени на пијацама гдје контрола није присутна, а било је случајева и фалсификата у ковертама на свадби.