Граорац: Зашто се диже толика халабука око истраге, нико не смије бити изнад закона

"Зашто се и због чега диже толика прашина око предпроцесних радњи које су нормалне у било ком судском поступку, па тако и овом који је активан. Сви се питамо зашто се и због чега диже толика халабука. Већ у првим тренуцима када су позивани запослени бивши/садашњи радници Меморијалног центра аутоматски се подигло све да се то да ли спријечи или да се евентуално утиче на правосудне институције да се поступак обустави, са чим се нико не слаже", каже Граорац за АТВ.

Она јасно поручује да сви они који обављају неку функцију, било да је институција или појединац, треба да се одазову позивима суда или тужилаштва.

"Меморијални центар Поточари не може и не смије бити заобиђен у свему овоме без обзира што му је активност то што јесте. Без обзира што представља породице страдалих Бошњака, што се бави активностима везано за културу сјећања, нико, па ни они не треба да буду изопштени из правног система. Дајемо подршку институцијама правосуђа да обави овај дио посла".

Граорац сматра да се Меморијални центар Поточари не бави само оним због чега је основан, него се бави широм, политичком причом и свим оним што чини живот БиХ.

"Свједоци смо њихових извјештаја, не може се искључити то и рећи да они раде само оно што је њихова активност. Оно што смо сви примијетили је да се овдје у самом старту покушава пребацити прича и све што је спорно на жртве, породице жртава, културу сјећања, све оно што Меморијални центар и јесте, да би се створила погрешна слика у јавности. Да би се то могло тумачити да је то притисак на Меморијални центар. Закон треба да се поштује и нико не треба да буде у повлашћеном положају", каже Граорац.

Захтјев за посебним правом и административним статусом

Граорац сматра нема никаквог основа за захтјев да Меморијални центар добије посебан статус.

"Нема основа, нити Меморијални центар Поточари нити било која друга установа или институција која се бави истим или сличним активностима. Шта би то подразумијевало? Да су недодорљиви и да нико не би имао право ни могућност да приђе и уђе у пословање и рад Меморијалног центра. С тим се нико неће сложити. Организација из које ја долазим је организација невладиног сектора, али има финансирање из буџета Републике Српске и сваке године се контролише у шта су утрошена та средства", каже Граорац.

Она се пита и зашто тако нешто нису тражили прије, него баш сада када су кренуле истраге.

"Сигурно је да би они овом одлуком у том случају покушали да спријече све оне који контролишу рад. Док се на прву реаговало овако, ми сви размишљамо исто, чему ако се ради по закону?", истиче Граорац.

Српске институције и мјеста страдања у БиХ немају једнак финансијски третман од међународних донатора

"Ниједно мјесто страдања Срба у БиХ нема донаторска средства нити се финансира на тај начин. Поготово да је то континуирано као што је у Меморијалном центру. Зато се ми трудимо максимално да све што се дешавало деведесетих година, презентујемо мимо граница бивше Југославије. Истином се морамо борити против свега овога и овога што се данас дешава у Меморијалном центру. Имали смо ситуацију да приликом презентације српског страдања у Њујорку, међу првима који су реаговали је био Емир Суљагић који је негативно коментарисао све што је приказано тамо. Шта је то, је ли то страх од изношења истине која није једнострана, да постоје српске жртве, да ако постоји жртва мора да постоји и злочинац..", каже Граорац.

Она подсјећа да Меморијални центар треба да се бави меморијализацијом и културом сјећања и памћења, а не да негативно етикетира оно што су Срби доживјели као народ.

"Све до тада је врло лоше и ово је можда врхунац свега што смо протеклих година слушали".

Граорац каже да је тешко предвиђати крајњи резултат истраге, али вјерује да ће институције одрадити посао како треба.