Митровић: У Меморијалном центру Поточари треба да буде све чисто као сунце

"Пратимо реакције појединаца из Сарајева, прије свега политичара, кренуло је у неку причу оспоравања могућности да се уопште контролише једна државна установа основана 2000. године одлуком високог представника. Која користи јавна средства, финансира се из буџета, плате и све друго иду из буџета. Кључна су два проблема. С једне стране оспоравање било коме, па и Тужилаштву које је овдје кључно и наравно полицији која је извршилац налога, да поступа. Хоћемо да кажемо не дирајте то, разлози су те природе. С друге стране провејава и то, па добро, није спорно да се гледа то и да се провјерава поступање и финансирање, али не би ми вољели да то ради ОЈТ у Бијељини, хајде да то преузме Тужилаштво БиХ јер имамо повјерење у њих, а немамо у ОЈТ, као да и једно и друго тужилаштво нису дио правосудног система БиХ", каже Митровић за АТВ.

Он поручује да је та порука неповољна и незгодна за оне који заговарају сву ту причу и да је лицемјерно причати то у контексту неких других истрага које су провођене.

"До јуче су ти исти који нападају тужилаштво, причали у хвалоспјевима. Хвалили правосуђе како је квалитетно, дајте правосуђу шансу да ради", каже Митровић и подсјећа да тужиоце у ОЈТ Бијељина није бирала Република Српска него ВСТВ.

"Има ли право неко да контролише у Републици Српској Републички центар за истраживање ратних злочина? Или Меморијални центар Републике Српске? Па и удружења грађана имају обавезу да на крају године поднесу своје финансијске извјештаје и потпуно су доступни, шта је спорно у томе? Имам осјећај да су се многи преварили, потрчали су а да нису размишљали из овог разлога о неповјерењу. То је јако проблематично шта правимо и какво правосуђе правимо. Враћамо се на причу да ми у Сарајеву не вјерујемо вашима, а ви не вјерујете нашима. Вјерују Тужилаштву БиХ? Па тамо сједе и Срби, шта ако предмет дође њима? Хоћете ли поново оспоравати? У ОЈТ Бијељина има тужилаца који нису Срби, постаје интересантна прича. Тужилаштво има обавезу по закону и уставу да гони починиоце кривичних дјела. Исту норму, мало проширену, која каже откривање и гоњење починилаца, имате у закону о тужилаштву, свих тужилаштава", каже Митровић.

Он наглашава и да тужилац који не гони он чини кривично дјело.

"Интересантна је та матрица и наратив заклањања. Ми радимо тај посао и због тога не треба.. С друге стране, ако хоћемо да говоримо морално, такве институције прве треба да буду јавне, моралне и транспарентне и да пруже свим грађанима информације. Покушао сам да нађем колика је плата директора Меморијалног центра, колике плате имају запослени? Имате посебан Закон о слободи приступу информација. Имате норму која каже "проактивна транспарентност". Институције на нивоу БиХ имају обавезу да на својој интернет страници истакну све ово. Били су дужни да све то стави и да ја као грађанин остварим увид", каже Митровић.

Он поручује да су многе институције поступиле по том закону и истакле плате запослених, а самим тим што овдје није објављено, у нашем народу се каже да се нешто крије.

"Ја нећу да улазим у то и бићу срећан да све буде у реду. Али, не постоји институција у овој земљи која је недоступна. Забрињавају ме изјаве појединих страних дужносника који кажу да то не би требало. Свуда у свијету то другачије функционише. Донација је донација, морате да платите све обавезе. Нико не спори Меморијалном центру да закључи уговор и исплати некоме хонорар. Али на тај хонорар треба да платиш порез. То је спорно. У сва четири кривична закона имамо позамашан број кривичних дјела која се односе на неплаћање пореза", рекао је Митровић.

У децембру донесен правилник о донацијама

Професор Митровић поручује да је гледајући сајт Меморијалног центра установио да је Управни одбор прошле године донио правилник о донацијама.

"Тек у децембру прошле године. Тог правилника није било и тек је донесен прије неколико мјесеци. Чини ми се да је послије тога тај процес уређен. Ја сам добио информацију да је истрага покренута због фискалне 2022. године. Ради се о анонимној представци која је стигла органима гоњења. Ту ништа није спорно".

Митровић напомиње да процедуру која се води у случају Меморијалног центра не може нико да заустави и да очекује крајњи сензибилитет органа гоњења.

"Очекујем транспарентност уз сензибилитет. Привредни криминалитет је најтежи облик криминалитета којег је тешко доказивати. То је криминалитет папира, докумената, овдје ће се све показати. Свједоци могу овако или онако, али папир не лаже. Ако су ушла средства, мора да постоји излаз. То је мукотрпан посао", каже Митровић и поручује да вјерује у институције.

Професор поручује да му је жао да се класични криминалистички случај претвори у политичку причу, а то се управо десило у овом случају.

"Ја сам неко ко увијек подржава институције и када гријеше. Препустио бих органима да кажу своју ријеч. Бићу срећан да буде све у реду, да буде све чисто и не буде проблема. Многи се заваравају када кажу: шта има неко да провјерава донацију, ако донатора не интересује, шта има да истражују државни органи. То је толико наивно. Тамо ради 197 људи који се финансирају из буџета БиХ. Рећи да су то минорна средства, онда упућује на ово да огромна средства долазе на неки други начин. Положите рачуне, кажите грађанима. Сигуран сам и да ће Бошњак рећи: шта је спорно да кажете гдје сте трошили новац. На крају, они су то и дужни. У таквим институцијама треба да буде све чисто као сунце. Не могу схватити да неко може и да помисли тако нешто", каже Митровић.

Он поручује и да све што сада видимо је класичан притисак.