У петак, 27. септембра, је црвено слово и обиљежава се јесењи Крстовдан, празник који се назива још и Воздвижење Часног крста. Овај празник слави се у спомен на дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим.
Крстовдан славимо два дана у години; ово је јесењи Крстовдан, а 18. јануара слави се онај зимски, у знак сјећања на прве хришћане и крштење Исуса у ријеци Јордан.
У прошла времена људи су строго постили на овај дан, тачније само на хљебу и води, али занимљиво - јело се и грожђе, док је друго воће било забрањено. О значају овог обичаја свједочи и народна пословица: "Ко се крстом крст, тај Крстовдан пости!"
Такође, у неким српским селима одржавали су се и вашари, а овај дан прати још низ врло колоритних, занимљивих обичаја.
Стари обичај налаже да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. Такође, у свим селима исплаћују такозване пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.
У народу се вјерује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема. Не треба заборавити ни још једну праксу у народу на овај дан; вјерује се да треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се стабло што више разгранало.
Један од најљепших обичаја за јесењи Крстовдан јесте традиција брања и свећења босиљка. Ова биљка је у нашем народу позната као божја и веома је важна за наше обичаје. Кажу да се прво сади босиљак, па тек онда друге биљке и цвијеће. Зато би на Крстовдан свако требало да у кућу унесе мало босиљка – за успјех и здравље свих у дому. Слично томе, босиљак треба закачити на икону да цијела година не би ишла наопако, а кажу да се ваља и попити чај од босиљка.
За људе рођене на овај дан вјерује се да на својим нејаким плећима носе сијенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Иначе, народно вјеровање каже да се на сутрашњи дан могу предвидјети и даље временске прилике, и то на овај начин:
– Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снијегом.
– Ако је суво, наредна година ће бити сушна.
– Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
– Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.
– Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.
– Послије топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар.
– Септембарска киша донијеће злато њивама, а отров виноградима.
– Какав септембар око Крстовдана, такав нас очекује март наредне године.
