Другог августа по новом календару, Српска православна црква слави Светог пророка Илију односно Илиндан. Данас је слава у многим српским породицама и у календару је обиљежена црвеним словом.
Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповједник етичких вриједности, присутан је у Старом и у Новом завјету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вјере и новим Христовим доласком.
Према предању, Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вјере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији Светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља, ново преображење коме се нада и у који вјерује хришћански свијет.
Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са старозавјетним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човјечанства.
Вјерује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо, па се та сцена слика на празничким илинданским иконама, преноси "РТС". Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. вијеку прије Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и "славио туђе богове".
Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији коме је, преласком у хришћанство, приписао и особине свог старог Бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Према народном вјеровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним кочијама која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Народна вјеровања о Светом Илији
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године. Вјерује се да је управо Илија тај који одређује када и гдје ће падати киша, а када ће да буде суша. Обичај је да се на његов празник не ради у пољу, да се не би навукао гњев светитеља.
У народу постоји и изрека "од Светог Илије сунце све милије", што значи да празник означава крај тропским љетним данима. Вјерује се да је на данашњи дан добро узети мед ради здравља. Обичај је некада био да мајке мажу дјецу медом да би цијеле године била здрава. Такође, многи родитељи дјеци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.
Када на Светог Илију пуцају громови народ каже да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Народ каже и да би требало добро гледати мјесто гдје гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.
Мед који се вади на Илиндан служи као лијек, па ако знате неког пчелара, обавезно га данас узмите. Народ вјерује да мајке њиме треба да намажу дјецу по образима како би била здрава.
Свети Илија слава је многих домаћина у Србији, а у неким мјестима се одржавају вашари.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Пропашћу Краљевине Југославије та традиција ваздухопловаца је прекинута, али је обновљена 1992. године.
