Извор:
Она
25.11.2024
18:18

Православни хришћани и Српска православна црква сутра обиљежавају славу у част Светом Јовану Златоустом. Овај светац имао је велики утицај у хришћанству, а обичаји и вјеровања који се везују за овај дан, веома су занимљива и поштована у народу. У многим кућама је изабран за заштитника и крсну славу.
Рођен је у Антиохији, гдје је студирао богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски. У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника. Као ђакон пише "О свештенству", дјело непревазиђено до данас, а као свештеник посветио се проповједничкој служби. Проповиједа свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт.
Свети Јован Златоусти се убраја се у Света три јерарха, а надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности.
Његове свете мошти су крсташи 1204. однијели из Цариграда у Рим (Ватикан), гдје су почивале све док 2004. договором нису поново враћене у Цариград (Истанбул). Свети Јован Златоусти имао је велико поштовање према Светоме писму и Светој литургији. У својој друштвеној етици, Свети Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна.

Сматра се једним од најученијих светитеља, па се вјерује да на тај дан ваља узети неку књигу и из ње прочитати макар дио.
Но, у народу Србије се истиче и вјеровање да на сутрашњи дан, нарочитно жене, не треба да у руке узимају вуницу, конац или игле. Треба се посветити духовном раду, а вјерује се да ако се конац ипак узме у руке и прекине, то не слути на добро.
Оне жене које су се молиле Светој Петки за потомсто и за њену славу ставиле конац око руке, ако пукне за славу Светог Јована Златоустог, то не слути ништа добро.
Најновије
Најчитаније
09
49
09
47
09
36
09
34
09
31
Тренутно на програму