На порталу "Yugopapir", који се бави очувањем старих новинарских прича и репортажа из медија широм бивше Југославије, објављена је прича из маја 1978. године, а кроз коју је тадашњи новинар РТВ Ревије, Срђан Биљановић, причао са младима из београдских гимназија који су упражњавали љепило као дрогу.

Средњошколци дувају у кафани

Мај 1978: Сцена коју ћемо описати одиграла се у једној београдској кафани: за два спојена стола сједи друштво, десетак младића и девојака, по свему судећи, још средњошколци. Крај је школске године, расположење је ведро. Па, ипак, нешто није у реду. Једна обична жута најлон кеса, каква се може купити у свакој самопослузи, кружи од уста до уста.

Нека нова игра доконе младежи? Не! Обична наркоманска сеанса, само на нови начин и у досад неуобичајено вријеме. У кеси коју младићи и девојке из кафане натежу, вјеровали или не, налази се најобичније универзално љепило.

Помама за лепком

Покушате ли га купити ових дана, мораћете се добро потрудити. Откуд толика несташица и шта то Београђани одједном лијепе у ове пролећне дане? Обишли смо неколико специјализованих радњи у центру града и, заиста - љепила готово нигде нема. Зашто?

Жика Петровић већ двадесет година продаје љепила и фарбе. Ради у продавници Хромос на Славији. Чим смо му споменули љепило, немоћно је слегнуо раменима и рекао да лијепка нема. Откуд зна мајстор Жика да нама треба баш то?

"Како не бих знао, кад само њега траже. Јест да је најбоље, али, ипак. И то углавном млади људи. Ту је близу Осма београдска гимназија, ваљда им треба за тај њихов ручни рад... Само, брате, много га купују", каже.

Када смо му објаснили зашто се заправо љепило купује у толиким количинама, није могао да вјерује. Узео је Жика једну преосталу теглу љепила, отворио је, помирисао неколико пута, али никако није могао схватити како то да се хашишу, марихуани, опијуму, валорону и другим дрогама сад одједном придружило и љепило које он продаје, ево, већ двадесет година.

Али, оставимо мајстора Жику. Позабавимо се мало онима који тај љепило купују и користе у сврхе које сигурно нису у упутствима. Пришли смо групи ученика Осме београдске гимназије. Био је велики одмор. Ученици су врло радо пристали на разговор, преноси "Yugopapir"

"Бар 70 посто њих то користи"

Али, већ послије прве реченице - мали шок! По речима младих из Осме београдске гимназије, већина ученика се дрогира удишући љепило.

Зар баш толико?

"Апсолутно", тврди М., ученик трећег разреда, и додаје: "Спреман сам рећи - бар седамдесет посто, ако не и више. Ево, само у мом разреду, од нас четрдесет, љепило удише њих двадесет пет-шест. Неки су само пробали, тек да виде што је то, неки, опет, дрогирају се врло често. Неријетко и за време часова.

(Игром случаја, писац ових редова такође је био ученик споменуте гимназије, али с том разликом што у његово вријеме толики број није чак ни пушио, а о некој дроги да не говоримо. А све то није било тако давно: прије десетак година.)

С. има само седамнаест година, али већ богато наркоманско искуство. До сада је све пробала, једино се још није бола иглом. Плаши се, каже, да се не "откачи", као што се то десило неким њеним пријатељима који су сад пацијенти Завода за ментално здравље. Она нам је и објаснила тајну љепила.

"Кад нема праве дроге, онда дај шта даш. До шита и траве се тешко долази, а и скупо је. Љепило се свугде продаје и не кошта много. Није исто, али је слично. Заправо, ствара сличне ефекте. У тренуцима се постиже осјећај еуфорије. Али исто као и код правих дрога, постоји опасност да се "падне у бедак", да се доживи управо супротан ефект: грижа савјести, нерасположење, депресија. Наравно, наставља она, дозе се с временом повећавају, тако да су већ послије два мјесеца активног удисања потребне бар двије тубе.

Једноставно и опасно

Један од ученика с којима смо разговарали био је због љепила и лијечен. Удахнуо је превелику количину лијепка и, кад је из болнице изашао, никад му више није пало на памет да се на овакав начин игра са животом и здрављем.

"Ово је, по мом мишљењу, најотровнији и најгори начин дрогирања. Ја сам својевремено (и не само ја) долазио напушен на предавања. Да о неком нормалном учењу не може бити говора, довољно показује податак да сам ја те године понављао разред. Ипак, љепило се још троши. И то највише међу првим и другим разредима. Идите мало у основне школе, па да видите шта се тамо дешава."

Тако каже С. А тако прича и већина ученика с којима смо разговарали... Један од њих објаснио нам је "начин употребе". Онај који не пише на тегли:

"Лијепак се нагура у празну кутију од ималина и положи на дно пластичне кесе. Онда ставите главу кроз отвор кесе, притом пазите да нема ниједног отвора за ваздух и - дубоко удахнете. Ето, то је све."

Како се осјећају после

"Неки кажу да се осећају угодно, неки неугодно, неки чак доживе и понеку халуцинацију, неки се хистерично смију. Углавном, већину од свега тога само боли глава. Али, да је бар само то. Сви они који су се удисањем љепила бавили интензивније мјесецима су имали проблема с плућима, дишним органима, а многи су своју наркоманску авантуру неславно завршили на хируршком столу."

Обишли смо још неколико средњих школа: I, XI и XIV београдску гимназију. Свугдје - исто. Љепило се користи чак и у основним школама. Међу младима који се дрогирају није само љепило замена за дрогу. Чули смо разне приче, тужне исповијести и невјероватне примјере. Један, већ искусан наркоман, на примјер, кад нема дроге - директно удише испарења из ауспуха аутомобила!?

Дрогирају се јер је то модерно

Разлога због којих млади прибјегавају дроги има доста. Један од њих лежи и у томе што је наркоманија неколико година уназад "модерна епидемија", иако је стара колико и људско друштво. Она је данас само добила свјетске размере. Тако многи млади људи дрогу узимају из чисте позе, "зато што то раде и други", зато што је то модерно. Једноставно, мисле да ће себи и другима на најефикаснији начин доказати да су савремени ако се дрогирају. Будаласто и патолошко, зар не? Нажалост, и истинито.

Не смије се заборавити: наркомани (па било то љепило или нешто друго) су болесници, а болеснике треба лијечити. Да би се то постигло, неопходно је координирано дјеловање како законских тако медицинских и образовних институција. А оне који су на путу да постану наркомани треба спријечити. Разумно - разумије се!

(Yugopapir - Написао: Срђан Биљановић (РТВ ревија, 1978.)

Пратите нас и путем Вибера