Жива на термометру изнад 40, ноћи на Балкану готово тропске. Умјесто кише – појава града на 35 степени.
Ову годину чак је и Свјетска метеоролошка организација означила је као посебно лошу због екстремним временским условима. Топлотни таласи и рекордне температуре, ипак, сматрају климатолози нису ништа ново ни незапамћено.
Протекла два вијека, па чак прије званичног почетка мјерења, температуре које данас називамо рекордним биле су нередовна појава, тврде метеоролози. Тако се смјењују деценије благог пораста температура, затим деценије њиховог пада.
- По том неком ритму, вјероватно, значи то је нека природна законитост која влада већ вјековима, у наредним деценијама можда очекујемо и благи пад тих средњих годишњих температура, а прије свега екстремних љетњих температура. Не спорим ја да постоји благи пораст температуре, али кад се то категорише у значајност, постоје статистички тестови како би се то одредило, ту нема статистички значајне промјене. То јесте, постоји пораст, с тим да тај пораст у ових 100 година није монотон, јер неких 30 до 40 година температура је у благом порасту, онда у благом у паду и тако на даље - каже Недељко Тодоровић, метеоролог.
Глобално загријавање, топљење глечера, пораст глобалне температуре – неки су од најчешћих објашњења високих температура.
Зелена пропаганда иде корак даље тврдњама да не треба јести месо, јер домаће животиње, па чак и дјеца узрокују већи ефекат стаклене баште.
Сензационалистички наслови надмашили су здрав разум. Чињеница је да у климатским трендовима нема значајних статистичких иступања, тврде стручњаци.
