Након што је Скупштина Херцеговачко-неретванског кантона подржала измјене Устава ХНК-а, Срби су прије четири године званично постали конститутиван народ у том кантону, али српска дјеца у Мостару и околини и даље немају прилику да уче свој матерњи језик и изучавају националну групу предмета.
У основним и средњим школама у граду на Неретви око 250 дјеце похађа православну вјеронауку, подаци су који су достављени "Еуроњузу".
"Они у школама у ХНК немају могућност похађања наставе на српском језику. Прошле године је око 30 првачића уписало прве разреде, али они су уписани у различите школе, јер је на подручју Мостара скоро двадесет основних школа. У неким школама постоје законски услови за увођење српског језика, те се са родитељима разговара о томе да ли да се и на који начин затражи увођење српског језика и националне групе предмета", рекли су за "Еуроњуз" у СПКД Просвјета Мостар.
Они заједно са Црквеном општином организују Просвјетину школу српског језика, историје и културе као допунску наставу сваке друге суботе, како би дјеца добила основна знања из свог језика, историје и културе.
Није само образовање проблем, већ и обнова имовине, истичу српски повратници. Многи и 30 година након рата чекају да им се порушени домови обнове.
Од 2014, према подацима којима располажу у српским повратничким удружењима и Канцеларији Републике Српске у Мостару, није спроведен ниједан пројекат обнове кућа што се тиче институција у БиХ.
"Република Српска је 2014. године обновила 22 куће и Федерација БиХ седам. Након тога свега неколико кућа је обновљено људима који су избјегли у Србију или Црну Гору путем регионалног стамбеног програма. На подручју Мостара оквирно је било око 200 захтјева за обнову кућа", рекла је предсједница Српског просвјетног и културног друштва из Мостара Сања Бјелица Шаговновић.