И даље откуцава глобална темпирана бомба - глобални јавни дуг за који ММФ упозорава да је веома висок.
Очекује се да ће до краја ове године премашити 100 билиона долара или око 93 одсто свјетског бруто домаћег производа и приближити се 100 одсто БДП-а до 2030.
То је 10 постотних поена БДП-а у односу на 2019. годину, односно прије пандемије, објавио је Међународни монетарни фонд (ММФ).
Иако слика није хомогена – очекује се да ће се јавни дуг стабилизовати или смањити за двије трећине земаља – Фискални монитор из октобра 2024. показује да би будући нивои дуга могли бити чак и већи од предвиђених, а за стабилизацију су потребна много већа фискална прилагођавања од тренутно предвиђених, оцјењује ММФ у званичном саопштењу.
У извјештају се тврди да би земље сада требало да се суоче с ризицима дуга пажљиво осмишљеним фискалним политикама које штите раст и угрожена домаћинства, уз истовремено коришћење предности циклуса ублажавања монетарне политике.
Горе од очекиваног
Фискални изгледи многих земаља могли би бити лошији од очекиваних из три разлога: велики притисци на потрошњу, неосновани оптимизам у пројекцијама дуга и велики неидентификовани дуг.
Претходно истраживање ММФ-а показало је да се фискални дискурс у политичком спектру све више нагиње ка већој потрошњи. А земље ће морати све више да троше да би се избориле са старењем и здравственом заштитом; са зеленом транзицијом и климатским прилагођавањем; и са одбрамбеном и енергетском сигурношћу, због растућих геополитичких тензија, навео је ММФ.
С друге стране, досадашње искуство сугерише да пројекције дуга имају тенденцију да потцјењују стварне резултате са значајном маржом.
Остварени однос дуга према БДП-у за пет година унапријед може бити 10 процентних поена БДП-а већи од пројектованог у просјеку.
Фискални монитор представља нови оквир "ризичних дугова" који повезује тренутне макрофинансијске и политичке услове са читавим спектром могућих будућих исхода дуга. Овај приступ надилази типичан фокус на тачку процјене дуга и помаже креаторима политике да квантификују ризике за изгледе дуга и идентификују њихове изворе, наводи се у саопштењу.
Упозорава се да овај оквир показује да би у веома неповољном сценарију глобални јавни дуг могао достићи 115 одсто БДП-а за три године – скоро 20 процентних поена више него што се тренутно предвиђа.
"То би могло бити због неколико разлога: слабији раст, строжи услови финансирања, фискална одступања и већа економска и политичка неизвјесност. Важно је истаћи да су земље све рањивије на глобалне факторе који утичу на њихове трошкове позајмљивања, укључујући преливе из веће несигурности политике у систематски важним земљама, као што су Сједињене Државе", истиче ММФ у саопштењу.
Велики неидентификовани дуг је још један разлог да јавни дуг на крају буде знатно већи од пројектованог. Анализа у више од 30 земаља показује да 40 одсто неидентификованог дуга потиче од потенцијалних обавеза и фискалних ризика са којима се владе суочавају, од којих се већина односи на губитке у државним предузећима.
Историјски гледано, неидентификовани дуг је био велик, у распону од 1 до 1,5 одсто БДП-а у просјеку и нагло расте током периода финансијског стреса.
Већа фискална консолидација
Ако је јавни дуг већи него што изгледа, тренутни фискални напори су вјероватно мањи него што је потребно, оцјењује ММФ.
“Фискално прилагођавање игра кључну улогу у обуздавању дужничких ризика. Са смањењем инфлације и смањењем референтних стопа централних банака, економије су сада у бољем положају да апсорбују економске ефекте фискалног заоштравања. Одлагање би било и скупо и ризично, јер потребна корекција расте како вријеме пролази; а искуство показује да висок дуг и недостатак кредибилних фискалних планова могу изазвати негативну реакцију тржишта, ограничавајући простор за маневрисање суочени с турбуленцијама", додаје се.
Анализа ММФ-а, која узима у обзир ризике специфичне за земљу у вези са изгледима дуга, сугерише да тренутна фискална прилагођавања – у просјеку од 1 одсто БДП-а током шест година до 2029. – чак и ако се спроведу у потпуности, нису довољна да значајно смање или стабилизују дуг са великом вјероватноћом.
“Кумулативно заоштравање од око 3,8 посто БДП-а у истом периоду било би потребно да би просјечна економија осигурала високу вјероватноћу стабилизације дуга. У земљама у којима се не предвиђа стабилизација дуга, као што су Кина и Сједињене Државе, потребни напори су знатно већи. Али ове двије највеће економије имају много богатији скуп политичких избора од других земаља”, оцјењује ММФ.
"Фокусирајте се на људе"
Таква велика фискална прилагођавања, ако нису добро калибрисана, довешће до великих губитака производње јер агрегатна тражња пада и могу наштетити рањивим групама и довести до веће неједнакости, упозорио је ММФ. Стога је, како додају, потребан пажљив дизајн како би се ублажили трошкови прилагођавања и прикупила подршка јавности за потребно фискално прилагођавање.
“Избор фискалних мјера је битан јер утицаји нису исти и укључују компромисе. На примјер, смањење јавних инвестиција има највеће губитке производње и штети дугорочним изгледима за раст, док смањење социјалних трансфера штети угроженим домаћинствима и повећава неједнакост”, истиче се у саопштењу.
“Потребна је разумна мешавина фискалних мјера усмјерених на људе и раст и она ће се разликовати од земље до земље. Напредне економије требало би да унаприједе реформе права, преиспитају приоритете у расходима и повећају приходе тамо гдје је опорезивање ниско. Тржишта у настајању и економије у развоју имају већи потенцијал за мобилизацију пореских прихода – ширењем пореске основице и јачањем капацитета администрације прихода – уз јачање мрежа социјалне сигурности и очување јавних инвестиција како би се подржао дугорочни раст”, смернице су ММФ-а.
Брзина је, како кажу, такође битна.
“Наша анализа сугерише да би одмјерен и одржив темпо прилагођавања ублажио фискалне ризике, док би ограничио негативан утицај на производњу и неједнакост за око 40 одсто мање од наглих пооштравања. Уз то, неким земљама са високим ризиком од дугова ће бити потребна прилагођавања унапријед”, истичу.
Прилагођавања би, према њима, требало да буду праћена снажнијим фискалним управљањем, укључујући кредибилне средњорочне оквире, независна фискална тела и добро управљање ризицима. Побољшање процене фискалног ризика, помно праћење потенцијалних обавеза у државним предузећима и објављивање детаљних и правовремених статистичких података о дугу могу смањити неидентификовани дуг, наводе из ММФ-а.
“Висок јавни дуг изазива забринутост. Чак и за неке земље у којима се чини да се нивои јавног дуга могу управљати, Фискални монитор тврди да су ризици повишени, а стварни исходи дуга у наредним годинама могу бити гори од пројектованих. Садашњи планови прилагођавања нису довољни за стабилизацију или поуздано смањење дуга. Извештај такође показује да добро осмишљена фискална прилагођавања могу помоћи у смањењу ризика дуга, побољшати изгледе за јавни дуг и ублажити негативан утицај на друштво”, поручује ММФ.
