Професор Универзитета у Тузли Тихомир Кнежичек осврнуо се на трибину "Долази нам рудник литијума", анализирајући три догађаја посвећена рударењу и њихове учеснике.
Кнежичеков текст преносимо у цијелости:
"У вечерњим сатима 7.3.2024. одржана је у БКЦ Тузланског кантона трибина под називом "Долази нам рудник литијума", поднаслов "Тузло пробуди се!" у организацији Картон револуције. Дошао сам да чујем шта то умни људи могу речи о литијуму и руднику литијума. У прилично попуњеној великој сали БКЦ ТК, трибину су отворили организатори и најавили говорнике.
Први говорник је био др. сц. Далибор Баллиан, редовни професор Шумарског факултета у Сарајеву. Говорио је поучно о биодиверзитету Коњуха и Мајевице, врстама гуштера и букви, очувању шумских подручја и покоја реченица да се шуме сијеку и ради отварања рудника. Мало је искорачио у рударство па је због незнања рекао да је рудник магнезита на Коњуху срећом затворен. А да је мало само потражио информације прије него је дошао на трибину сазнао би да у подручју Кладња има три активна рударска ревира магнезита – јаме: Миљевица, Халуге и Дрињача. У његовој стручној биографији (на wебу Шумарског факултета Сарајево) види се да нема објављених научних или стручних радова у области литијума или рударства.
Други говорник је био др.сц. Ратко Ристић, редовни професор Шумарског факултета Универзитета у Београду. Говорио је уопштено о штетним утицајима рударства, посебно литијума и металичних минералних сировина на околиш. Говорио је о географским локацијама гдје се врши експлоатација литијума, о деградацији тла усљед депоновања јаловинског материјала и инцидентима који настају пуцањем јаловишта што има директан негативан ефекат на водотокове и водоснабдијевање. Једини је говорник на трибини који је навео примјер начина добијања литијума и то из термалних вода. У његовој стручној биографији (на wебу Шумарског факултета Београд) види се да нема објављених научних или стручних радова у области литијума или рударства.
Трећи говорник Александар Јовановић Ћута, народни посланик у Скупштини Србије (како пише на позиву на трибину) је говорио о теми трибине из перспективе политичких дешавања у Србији, борби њега и политичког и протестног покрета „Еколошки устанак“, незадовољству политичким вођством Србије, нападима на Рио Тинто компанију која има дозволе за обављање рударства у Србији, уласку страног капитала у Србију и БиХ, итд. Питао сам се – што то Тузла има везе са политичким стањем у Србији? Није било занимљиво што су учесници трибине могли чути истрошене револуционарне поруке, али ништа о експлоатацији литијума. У биографији Јовановића наводи се да је студирао драмску умјетност, да је оснивач удружења „Одбранимо реке Старе планине“, еко активиста и народни посланик. Не помиње се да има било каква достигнућа у области рударства.
Организатор је приказао и филм о борби грађанства у Србији за очување околиша – ријека, насеља, шума. Видео садржи примјере организовања грађанства у спрјечавању изградње малих хидро електрана, враћања ријека у првобитно корито, као и инспиративне коментаре грађана непримјереног и вулгарног садржаја.
Ненајављена, али очекивано, на трибини је говорила проф. др Драгана Ђорђевић, научни савјетник и руководилац Центра изузетних вредности за хемију и инжењеринг животне средине у Институту за хемију, технологију и металургију, при Универзитету у Београду. Говорила је о штетности литијума по здравље становника, карактеристикама пружања геолошке структуре која садржи литијум, а која се пружа од Аустрије (преко БиХ и Србије) до југоисточне Европе. У њеној стручној биографији (на вебу Института за хемију, технологију и металургију Београд) види се да нема објављених научних или стручних радова, нити учешћа на предавањима по позиву у области литијума или рударства.
Свака од презентација је трајала у просјеку око 20 минута. Након завршетка презентација организатор Картон револуције је позвао присутне на трибини ДА ПОСТАВЕ ПИТАЊА говорницима, уз напомену да питање не може трајати дуже од једне минуте, а да говорници могу одговарати колико њима времена треба за одговор. Дакле, организатор није предвидио (вјероватно намјерно) могућност коментара или полемике на оно што су говорници презентовали.
У немогућности да коментаришем неке спорне садржаје презентација, поставио сам организатору питање: „Зашто нема нити једног рударског стручњака који би говорио на трибини на тему рудника литијума?“. Слиједио је одговор да су организатори покушавали да дођу до неког говорника путем Универзитета у Тузли и у разговорима са неким стручњацима, али нису успјели наћи говорника. Не вјерујем да нису могли наћи неког говорника у срцу босанско-херцеговачког рударства, него нису жељели да се чује друга страна рударства литијума. И тако су на трибини о рударству литијума говорили два шумара, политичар и технолог.
Ја сам студирао рударство у Тузли, завршио магистарске студије у Индији, докторирао у Тузли – све у области рударства. Практично сам за рударство везан 36 година. По свом животном и стручном опредјељењу настојим да, на мени доступан начин, чувам околину. И мени је, као и еколозима, важно да живим у квалитетној средини. Након двије године борбе прса у прса са Централним гријањем дд Тузла, кућа у којој живим је прикључена на градски вреловод. Године 2003. основао сам, заједно са Шабаном Камберовићем, Еко камп Суха у Сухој, у вријеме кад многи данашњи еколози нису ни појмили шта је екологија, а неки су тек били рођени. Моју опредјељеност ка чистој животној средини нема потребе да доказујем. Увијек сам против нарушавања околиша. Али сам против изјава кад се о заштити околиша и о рударству говори без довољне или никакве компетенције. Јавности се пласирају половичне информације, непровјерене, научно неутемељене, често нетачне, а све у циљу подизања „свјесности јавности“ о штетности рударства. Такве су биле и изјаве говорника за медије у Тузли. Зато на трибинама о рударству слушамо излагања стручњака у области шумарства, технологије и политике. То је најбољи показатељ колико је еколошки покрет површан, не уважава (јер и не зна) рударску и геолошку науку и струку. У својој борби за затварање рудника и спречавање истражних радова користе врхунске стручњаке (у областима које не припадају рударству или геологији) како би импресионирали слушаоце и учеснике трибина титулама које говорници имају. И ја имам разних титула, али не бих никад помислио да јавно говорим о шумама, гуштерима, хемијском испитивању воде, зрака и тла. Није ми то струка. А неки признати стручњаци (у својим областима) говоре као да имају појма о рударству или геологији. А немају. За рударство и геологију се иде у школе.
У задњих неколико мјесеци пратим трибине које за тему имају забрану истражних радова и отварања рудника у БиХ. Био сам говорник на трибини у Лопарама гдје сам говорио искључиво о врстама експлоатације литијума и нејасноћама у погледу начина експлоатације руде која садржи (врло низак проценат) литијума на подручју Лопара. На трибини је било још три говорника, нити један у области рударства - др. Драгана Ђорђевић, Београд, Маријана Трбовић Петковић, мјештанка Лознице, професорица и активисткиња и др. Алекса Милојевић, економски експерт са Економског института у Бијељини. Говорило се о штетности отварања рудника, а не зна се која ће од 6 метода добијања литијума бити примијењена. Управо од избора методе екстракције или копања зависи форма штетног утицаја на околиш. Није познато да ли је у Лопарама у плану само добијање литијума или руде литијума, или ће се у Лопарама радити и екстракција и прерада руде. Док се не добију одговори на ова питања, не може се говорити о негативним утицајима на околиш јер су за различите методе добијања литијума различити ефекти утицаја на околиш. Друго, није познато које су границе лежишта и површина рудног поља. Истражни радови у Лопарама су рађени са око 50 бушотина, а те бушотине нису оствариле видљиве штете на околиш што се може видјети на мјестима израде бушотина.
У Зеници је 22.11.2023. године одржана једнодневна едукација о утицајима тзв. зеленог рударства за 35 представника еколошких удружења, група и активиста из цијеле БиХ. То је био један у низу тренинга које организује секретаријат Еко БиХ мреже, а финансира влада Шведске. Предавачи на тренингу били су проф. др. Ратко Ристић, професор на шумарству Универзитета у Београду, био и у Тузли, др. Драгана Ђорђевић, научна сарадница Института за хемију, технологију и металургију Београд, била и у Тузли проф. др. Далибор Баллиан са Шумарског факултета у Сарајеву, био и у Тузли, и академик и оснивач Удружења географа у БиХ проф.др. Муриз Спахић. И тако су два шумара, технолог и географ држали у Зеници обуку о зеленом рударству.
Анализирао сам три описана догађаја и закључио да се на сва три догађаја често појављују исте особе. Зар нема и других експерата да нешто кажу о рударству литијума? Забрињавајуће је што су говорници на свим трибинама особе које долазе из Србије. Лијепо је угостити прекодринске комшије, али се питам - зар то у БиХ нема стручњака који могу нешто више, или мање, речи о експлоатацији литијума и других металичних минералних сировина, него што то чујемо од говорника из Србије? Или то еколошки покрет који организује трибине има неких задњих намјера па нам потура некомпетентне стручњаке и еколошке бунтовнике из Србије?
Деценијама сам присутан у невладином сектору, и добро су ми познати механизми финансирања активности које реализују еколошке невладине организације, па и покрет грађана Картон револуција. Картон револуција се, по мом мишљењу, истински бори за права појединца у БиХ друштву, то поштујем и подржавам. Након трибине у Тузли, остао ми је упитник како је Картон револуција финансијски успјела организовати захтјевну трибину. Није било захвале донатору (ако га је било), нити знака донатора на банеру (ако га је било), а организован је масовни долазак учесника из Србије, бијељинске, добојске, озренске, какањске регије, што ме подсјетило на предизборне скупове кад гласачи из разних мјеста долазе аутобусима у једну салу да попуне бројност и покажу масовност махањем застава. Да не буде грешке, видио сам и Тузлака мени познатих. Питао сам се како је Картон револуција обезбиједила учешће говорника, рекламни материјал – банер, кориштење велике сала БКЦ Тузла – ако је све то без плаћања онда су врхунски организатори трибина. Ако су плаћали, било би ред да се јавно захвале онима који су дали новце да се одржи трибина.
Можда ће нека од реакција читалаца бити "заборавили смо да кажемо да је трибину подржала...". Можда ће они којима се текст не свиђа писати како је Кнежичек "вакав, накав" и слично. А ја одмах пишем да сам два пута и гори и лошији него што ће било ко и било шта написати. А можда се у коментарима појави и обавијест да сам играч за стране рударске компаније, као што се говорило на трибини у Лопарама и Тузли да професори Рударског факултета у Београду имају неке пословне везе са свјетским рударским компанијама па не желе да учествују на трибинама. Е ту ће бити у праву, и да знају да је моја цијена једно теле свезано за жуту бандеру на мосту код Тузланке.
Ја својим писањем дајем до знања јавности да инвазија еколога може да помогне, али може и да нанесе немјерљиву штету БиХ заједници. Еколози ће сносити дио одговорности за економску стагнацију друштва. Еколози нападају на рударство, не нуде алтернативе за мјеста потенцијалних рудника, а користе некомпетентне и нестручне увозне алате да убиједе јавност да рударство није потребно Босни и Херцеговини. А рударство је итекако потребно Босни и Херцеговини. А за Србију не знам".
(тузларије.нет)
